Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

O daj okreeeni…

| 22 Comments


 

„taj lindlispil u mojoj dlaviii, to ne zna nito samo tiiii, bez tebe d’veni tonjići, tuzno stoje…dooođi iz plave boce se pojaaavi..i dodaj svetu malo boje..ej cudo moje…“

 

Kad je čujem imam neverovatnu potrebu da zaridam dok me pluća ne izdaju…
I ona melodija iz muzičke kutijice je isuviše bolna da bih je odslušala do kraja suvih očiju. Izbegavam te pesme, sve što sam njoj pevala.

Čujem njen glasić kako ih peva dok se uspavljuje kod mene…po ko zna koji put tog dana.
Imale smo zajedno subotu, od 9 do 7, provodile smo je uglavnom spavajući, jer ona nije imala mamu koja će je uspavati kod „kuće“.
Čim bi se probudila jela bi nešto – palačinke sa medom, ali male, manje od tacne za tursku kafu, pa bi spajala po dve a između njih bi cureo med od bagrema. Cureo bi nekad na čaršav, nekad na moje pantalone…nema veze, sve se može oprati, samo ovaj stid ne može. Glumim mamu sopstvenom detetu jer mi brane da to budem – a premalo je vremena da se nadoknadi bilo šta.
Odgledala bi crtać ili bi trčkarale po bašti neki minut a onda bi me opet odvukla u sobu i rekla mi ozbiljno: „Mama, ajde da spavamo. Ajde mama da me zad’lis i da mi pevas ‘nosen dahom sna’ a ja cu da spavam tao tad smo spavale zajedno u Cvijicevoj“.

Ugurala bi se kod mene toliko da nije mogla da mrdne i onda sam joj pevala, grcala, priželjkivala da se i ovaj ružan san završi pa da se probudim pored svog deteta negde na slobodi, negde gde ćemo uvek biti zajedno, gde ćemo pevati uz osmeh a ne uz suze.


I danas sam čula tu pesmu. Ruke su mi omlitavile i morala sam da se zadržim da ne bih pala.
Moje sunce je negde na Tašu, kaže ide da se poigra malo. Danas mi zvuči radosno, smeje se dok priča – naučila sam da osluškujem njene izraze lica dok slušam šta mi govori. Danas je smela da mi kaže i da me voli – u stvari „i ja tebe“…i to nekoliko puta. Obično ne sme to da mi kaže. Tada obično osećam pritisak u njenom glasu… ne smem da je pitam šta joj je.. i kad je pitam znam da ne sme da mi odgovori: „ma ništa mama..recicu ti u sredu“.

Vrti mi se u glavi zbog pesme…eh, jednog dana, jednog dana – pevušim u sebi uz tešku melodiju.
Jednog dana ću biti mama svom detetu. Jednog dana… pitam se postoji li način da se zakrpi ova rupetina u vremenu, u njenom i mom srcu, postoji li neka formula koja će nam pomoći da izbrišemo loše što se gomila oko nas.
Na Tašu je, na sigurnom je, smeje se. Gutam još jednu Nedelju koja mi kao za inat zastaje u grlu i davi me. Jednog dana kad ne bude morala da broji sate do povratka „kući“ pevušiću joj „curi od jutros od četiri pet, rešilo nebo da potopi svet“ i možda me tog dana neće probosti kroz srce i možda ću moći čak i da se nasmejem…do tada će moji konjići da stoje raštrkani kud koji i da čekaju da ih ona ponovo zavrti…


Author: marouk

Ne bojim se, strah je za one koji nisu kreativni a živim isključivo na svoj način, za svoju decu i svoj mali univerzum... shvatila sam da je moje mesto tamo gde ja rešim: "Nosim svoje zrnce peska sa sobom da mogu na njemu da otvorim šator, prespavam, osetim da sam kod kuće. Veliki je svet, pa neka je, dom je mesto gde bacim moje zrnce." Čitav život živim na pola između dva sveta, dve države, dva grada...naučila sam po nešto o tome.

22 Comments

  1. Pevaćete i igraćete se i jurcaćete i vrištaćete od sreće i neće vam niko ništa moći. Jake ste obe izdržaćete, samo još malo i biće sve kako treba da bude. 🙂

  2. Mama si ti i sada i to sa velikim M budi sigurna.
    Vreme ipak brzo prolazi, ma kako ti se sad činilo sporim, a tada, tada će ceo svet biti tvoj. 🙂

  3. Pingback: Tweets that mention O daj okreeeni… « Kad tata uguši sva svetla… -- Topsy.com

  4. Ti si mama i sada, to ti niko nikada ne moze ni na koji nacin oduzeti!
    Doci ce sve na svoje, kao i kod mojih drugarica o kojima sam pisala, jednostavno tako mora biti.

  5. Znam sve znam…samo sto vreme uuuuzasno sporo tece… 🙁
    Dodje mi tako…da crknem

    I sta ste se zalepile sve tri za komp, ajmo bre napolje u prirodu 😀
    Kod mene kooonacno malo sunca

  6. Ma znaš da si u pravu 🙂 Odoh

  7. I ja cu sad da ugasim komp i necu da se druzim sa njim dok ne padne mrak
    Razmisljam..zadnja nedelja aprila a ujutru jos uvek oblacim kaputic. Idem sad da se svucem u majicu da vidim ‘oce li prolece da proviri iz nekog zbuna 🙂

  8. Life is like a penis. It’s short, but seems so long when it gets hard.
    A svi znamo mozemo da ga ucinimo mekanim. (:
    Glavu gore bejbe. Sve ce doci na svoje mesto! Ti si majka kakve nema (naravno posle moje, izvinjavamsemolimlepo 😉 mala sala)
    Voli tebe Joka, i zna da niko njenu majku ne moze da zameni!

  9. ahahahahha! kako si me sad nasmejala!
    u pravu si 100%
    danas sam cula jos nesto slicno…gde vadite te mudrosti? 😀

    <3

  10. meni sestra danas rece. hihihi i ja se bas slatko ismejah :))))

  11. Draga moja, ti NE glumiš majku, ti TO zaista jesi. Da vidiš da li bih ja dala deci da im curi med iz palačinke na moje pantalone? Aha, malo sutra. Ovo je šala, znaš? Sve bi joj ti dopustila zato što niste zajedno, znaaaaam! Ma mora pravda pobediti. Vidiš kako Joka zna šta sme da kaže pred „neprijateljem“ a šta ne. Pametna devojčica i vidi se da je na tvojoj strani. Razumno je dete, a ljubav koju joj pružaš, nikada ona neće zaboraviti a rupu ćete zakrpiti, sigurna sam!
    Samo izdrži, doći će i taj dan kada je nećeš pustiti od sebe! 🙂

  12. Kaže mi glasom deteta od 15 godina: Mama jel mogu nešto da ti kažem?
    – Možeš Joko.
    – Meni kod kuće pričaju da je nešto bilo ovako a ti mi kažeš da je to bilo drugačije i ja stvarno ne znam koga da slušam. Pitala sam moju drugaricu iz vrtića (koja ima 4,5 godine) i ona mi kaže: Veruj uvek mami! Ona zna, njeni mama i tata su se razveli i tata je lagao, jednom ga je čula kako nekome telefonom priča isto što i njena mama, samo njoj priča drugačije.
    I tako ja verujem tebi, a njima kući kažem da verujem njima da me ne biju.

  13. Procitah sve i uzasnuta sam. A vise od toga, ne razumem. Ne razumem zasto si to sebi dozvolila?! Ne mogu da te tesim, ne mogu da budem neiskrena jer jednostavno to ne umem. Reskiracu i da se naljutis, ali moram da ti kazem da jednostavno nije tacno da nisi mogla da se izvuces i da odes. Veruj mi, ne pricam ti napamet. Imam iza sebe grozno iskustvo, ali sve sam resavala sama i nije bilo sile da ne uspem. Zato ne razumem i ne odobravam. Tacno je da ce nekog dana tamo sve doci na svoje mesto, ali steta detetu je naneta. Ogromna. Izvini ako sam te uvredila, zaista mi to nije bila namera, ali ja ne umem da medim, uvek govorim ono sto mislim.

  14. Uh, verujem kako je teško detetu, ali sam sigurna da ona TAČNO zna da treba tebi da veruje, a u isto vreme je dovoljno odrasla (pre vremena) da proceni kako treba sa onom „bandom“ kod kuće!

    A da li onda družina iz Službe za soc. staranje zna, da oni biju dete? Da im neko došapne?

  15. Pingback: #pratipetak #followfriday Kao i svaki put bar po par novih blogova « Uspesi, padovi i život uopšte

  16. Ti si jedna divna mama velikog srca i Joka to zna. Dobro je da mozete i da se cujete, da se vas kontakt ne svodi samo na vidjanja, ma kako ogranicena mogucnost razgovora bila. Bice, bice, bicete vas dve bezbrizno zajedno, uz malo srece, mozda vec i ovog leta :-))))))

  17. @Dudo, „gospođa“ iz centra mi kaže da ja mogu sve to da izmislim a odbija da pozove dete i njega na razgovor o tome..i tako već 3 godine. Ona se ne seća da sam ikada pominjala batine…i posle nekoliko dopisa i potvrda i dalje tvrdi da nikda nisam pomenula. Šta reći na to?

    Joka odlično zna ko je ko i kome šta priča, nekada me to plaši jer kad dođe teška situacija ona odbaci sve dečije i pretvara se u igrača pokera sa izrazom lica koji niko ne može da analizira

    @Baklavice u međuvremenu je viđam nasamo i tek sada čujem mnogo toga što sam molila Boga da nikada ne čujem od nje. Mnogo se nadam da je to bilo tvoje pretskazanje i da ćemo već ovog leta biti zajedno.

  18. @electrasdreams
    Naravno da si u pravu i ni malo nisam uvređna. Ali to mogu da shvatim sad, a tada, u ulozi večitog krivca i vreće na kojoj svako može da se iskali bila sam i više nego nesvesna mogućnosti da mogu da pobegnem. Kad te neko kontroliše non stop, onda se ne osećaš kao čovek nego kao stvar. Imaš osećaj da je on svuda i da vidi sve. (Kao makroi koji odvedu žene u inotranstvo da se bave svim i svačim…zamisli njihov strah)

    Iz ovog ugla je mnogo lakše i sad znam kad sam i šta mogla da uradim, tada, za mene je to bilo pola zemljine kugle daleko.

    Mislila sam nakon dolaska ovde (iz jedne od najuređenijih država sveta) da postoji kakav takav zakon..postoji, ali se ne primenjuje.
    Bila sam izgubljena i poražena zbog sopstvene odluke da napustim sve zbog budale.
    A ovde za malo para možeš da dobiješ šta želiš. Ko god je pogledao sudske spise, čuo šta se dešava odmahivao je glavom u neverici govoreći da NIKADA nije video nešto slično i da bivšem mužu i njegovom advokatu treba dati oskara za scenario a onda ih strpati u zatvor da nikada više nikoga ne unište.

    Valjda će se i to desiti. Žao mi je što nisam pustila svoju braću da se razračunaju sa njim kad već zakon neće, ali ne želim da prljam ruke.
    I naravno nije ovo mesto za kukanje 🙂 Samo želim da pokažem šta se sve može desiti. Možda nekada nekoj ženi pomogne da se skloni na vreme.

    Jer na žalost žene nisu svesne jedne stvari..muškarci – takvi kao moj bivši – umiru od ljubomore i sujete, kad krene razvod ili samo nagoveštaj da on nije njen centar sveta on počinje da čini sve da uništi tu ženu…prvo psihički i na sudu a mnogi i fizički. Voleli bi nekako da je izbrišu sa lica zemlje da niko ne sazna kakvi su monstrumi.

  19. Neka ti braca pomognu da nadjes DOBROG advokata. Samo dobar advokat moze da ga „olupa“ o patos. Iz iskustva ti to govorim.

  20. CVIJIĆEVA? Taj monstrum možda ide u iste prodavnice kao ja? Mislim da će mi pozliti. Nas dve se možda i znamo, što bi objasnilo zašto mi je Joka bila toliko poznata sa slike.

    Siroto dete, pokušali krelci da ga reprogramiraju. Ne mogu da prestanem da plačem. 🙁

    • Mislim da smo se viđale. Ja, draga moja lica pamtim a tebe prepoznajem, samo nisam znala odakle.
      Živeli smo tu do 2003. pa posle ponovo stanovali 2007. Joku si verovatno odatle prepoznala

Ostavite odgovor

Required fields are marked *.


Read previous post:
Uprljana

Nastavljaju: mora da sam ja tako iskusna i pokvarena prevarila i NEČIM UCENILA njihovog sina, tako dobrog i lakovernog koji...

Close