Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

I on je molio :(

| 3 Comments

Joj kako sam se rasplakala :(((

Umro mi je deda pre 2 godine..jedva, sporo, užasno sporo, komšije su ga čule kako ječi…a žive u kućama, tako daleko…jedva priča, samo ga nana razume… masira mu noge, ruke, boli ga..masiram ga ja…boli ga još, smenjujemo se za ta 2 dana…onda ja odem a ona ostaje. Opet dođem, krijem suze od njega. Od celog čoveka ostala je trećina, žućkasta, sa mnogo kostiju i malo zalepljene kože za njih.

Vezala mu je pamučne maramice oko nadlaktica, boli ga kad ga drži drugačije, kuka i doziva majku…zaćuti, gleda me, cvili, skuplja snagu da mi kaže: „Dabogda nemao ko da mu oplevi grob, kako ja cvilim za moju majku tako i tvoje dete cvili za tebe. Uzimaj dete, išo bi sad ovako da ga povedem sa sebe barem, da ti dete ne plače više.“
Zaćuti..opet priča nerazumno..još me boli :(((
Traži da ga nana spusti na zemlju. Ona ne može, on psuje…kako ne možeš, pusti me bar ti da idem… doktorka zadržala rezultate kod sebe i nije ga poslala u bolnicu na vreme..razmišljam da je vežem za stolicu da ga sluša, makar jedan dan. :((

Prolaze dani, nedelje… kuka i jauče, traži da mu nana razmuti malo zemlje u vodi i da mu da da popije gutljaj…hoće u zemlju. Daje mu..steže joj ruku, ispušta dušu.

Jedno oko otvoreno..čeka mog oca da dođe a njega nema… ni da priviri…ni mrtav ne može da vidi sina..srce mi se kida!!!..kao da je još živ… čeka svoju praunukicu, da je dovedem, da je vidi, da je pomiluje, da zna da je na sigurnom, sa mnom…otišao je sa jednim otvorenim okom, što od bola, što od tuge i čežnje…boli me sve još uvek, svaki put kad se setim.

Ne znam koja ruka bi ga odvela tamo, ali predugo je ostao ovde. Taj čovek koga je svako poštovao, pa čak i oni koji se nisu slagali sa njim istopio se, postao žut i tanak kao sveća i iščezao a da niko nije mogao da spreči.

Da, još uvek me boli, natera mi suze na oči pa dugo ne mogu da se smirim……..


Author: marouk

Ne bojim se, strah je za one koji nisu kreativni a živim isključivo na svoj način, za svoju decu i svoj mali univerzum... shvatila sam da je moje mesto tamo gde ja rešim: "Nosim svoje zrnce peska sa sobom da mogu na njemu da otvorim šator, prespavam, osetim da sam kod kuće. Veliki je svet, pa neka je, dom je mesto gde bacim moje zrnce." Čitav život živim na pola između dva sveta, dve države, dva grada...naučila sam po nešto o tome.

3 Comments

  1. Pingback: Tweets that mention I on je molio :( | Kad tata uguši sva svetla… -- Topsy.com

  2. Razumem te, imala sam zaovu koja se mučila kao Isus, strašno! Molili smo Boga da je primi što pre! I sve to u ono krizno vreme kada nije bilo da se kupi ništa čestito, a ni po bolnicama nisu imali skoro ništa.
    Primio je, kada je on odlučio! 🙁

  3. Obično tako biva…i kad sve prođe, oni koji ostanu osećaju se užasno, ne toliko zbog činjenice da je otišao koliko zbog svog bola koji je neko morao da istrpi 🙁

Ostavite odgovor

Required fields are marked *.


Read previous post:
O daj okreeeni…

Danas mi zvuči radosno, smeje se dok priča - naučila sam da osluškujem njene izraze lica dok slušam šta mi...

Close