Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

Hoću da pišem o lepim stvarima

| 19 Comments

Postalo je sumorno, valjda i ovo vreme igra igrice sa emocijama…zato danas pišem nešto drugo!

Sve može ostaviti utisak na mene.

Radili smo neki test u gimnaziji, valjda je to trebalo da nam predoči ko je stvoren za koju profesiju. Meni je preko 94% bilo: detektiv/forenzičar. Eto, nisam tada ni znala šta je to tačno. Nigde slikarstvo – bila sam dežurno mazalo kroz čitavo svoje detinjstvo, naravno da sam se razočarala. Nigde nije bilo ni travarke – zanimanje travarka/vračarica koje mi je baba prorekla jer nije znala da za to moje „čudno“ interesovanje za bilje postoji i škola.

Nisam još stigla da izučim zanat vračarice kad ono nude mi da budem detektiv. Sumanuta ideja, mada ne tako loša – što sam shvatila na fakultetu. „Požalih“ se profesoru da moje interesovanje za bilje ipak nema veze sa pandurskim poslom 🙂 Gleda me on ozbiljno (i misli se verovatno čime da me zvizne) i kaže: pa šta ćeš bolje za ovaj posao. Da postaviš pravu dijagnozu potreban ti je dobar detektivski nos i fotografsko pamćenje (koje posedujem…imena nekad i zaturim u ovoj mojoj glavi, ali lica nikada) i takav sklop osobina da to sve povežeš. To me je umirilo. Naravno da bih nastavila da izučavam vračarski posao i bez toga, ali mi je mnogo bilo milo da sam to čula.

Elem, shvatila sam da to moje pamćenje detalja može dobro da mi posluži u životu i van profesije. Jedino me muči što neke stvari „svarim“ ili shvatim mnogo kasnije, kad se sve viđeno lepo ukrčka i pomeša. Pitam se ima li leka za ubrzanje?

I tako često gledam sebe kako gledam druge kako pričaju, gestikuliraju, naprave ovaj ili onaj pokret. Svesna sam i svoje neverbalne reakcije na to i reakcije te osobe.

Shvatila sam na taj način zašto nemam predrasuda prema ljudima. Možda ih stvarno sagledam (mada je nekada bolje poslušati loš glas o nekome), možda upravo zbog toga u svom krugu prijatelja imam izuzetne ljude o kojima su mi drugi pričali neke glupe stvari – valjda da oni porastu dok ovog ponize?

Shvatila sam i da jedino dok tako posmatram svoju okolinu mogu da razumem svesno prvi utisak i od kad to radim nisam se prevarila o karakteru ni jedne osobe koju sam srela.

Na taj način sam sagledala i svog sadašnjeg partnera.
Večito tražim ljubav. Večito srećem osobe koje drugi ne razumeju ili ne žele da razumeju i oduvek volim takve ljude! Ne vole što imaju slobodan um i maštu, što ne ograničavaju sebe i što stvari rade isključivo na svoj način. Možda sam prepoznala tu prirodu u sebi ali nisam uspela da je iznesem na površinu i „odživim“ zbog neke uloge zatočenika koju predugo igram.
Ali najbitnije je da sam tu prirodu prepoznala u njemu.

Nekim ljudima se dese potresne stvari pa se promene. Ja se ne bih promenila ni tako da nisam  rešila da se malo zbližim sa njim i otkrijem tu svoju prirodu. Sve je bilo drugarski, neplanirano, blisko, iskreno i puno zaraznog smeha.
Po prvi put nije bilo bitno ko je ko i ko je šta nego isključivo ta naša veza… mada, dešavalo mi se to i ranije ali bila sam mnogo mlađa i mislila da to ima neke veze sa tim godinama i da se to ne sreće kad odrasteš.

Uvideh da je moja prva velika ljubav u stvari osoba koja će mnogo usrećiti svoju suprugu upravo zato što je takav…ne to se ne prerasta. To je ono što sam volela i kod njega, to je ono što sam tražila oduvek.

Reših tako da svoj detektivski nos iskoristim za privatni život i svidelo mi se! Svidelo mi se mnogo! Mislim da nikada nisam imala toliki kez na licu kao kad dobijem poruku od njega. Nema veze što je nisam pročitala, znala sam da je smešna.

I naš prvi zagrljaj je bio takav. On je mirisao na sveže novembarsko jutro i mraz a ja na naftalin (i dan danas mi to nabija na nos jer ne može da se seti toga bez češkanja nosa). Pa ko ga je terao da me čeka da dođem iz Niša u jakni sveže umirisanoj glupim otrovom – al bilo je hladno, morala je da bude ta jakna da se ne smrznem (a i mama je morala da je „očuva nekako od gamadi koja joj sve pojede po ormaru“) i morao je on da me čeka..isto da se ne smrznem.
A mislim da mi od tog dana više i nije bilo hladno 🙂

Prelepo je kad si sa nekim ko je bar isto tako šašav kao ti sam. Volim naše momente kada on radi strogo muške poslove po kući a ja strogo ženske (ja, poznata muškarača…), a pogotovo volim one kad te uloge zamenimo. Koga briga, mora da se unese malo promene 😀
Njega puštam da mi kaže da se neke „muške“ stvari ne rade tako (iako ih tako radim od kad sam majstorisala sa dedom i uvek bila precizna za medalju)…mislim da bih nekom drugom odgrizla ruku da samo priđe.

Možda da sve okrenem i gledam drugačije: možda mi ta profesija leži jer je to ono što bi me ispunilo i emotivno. Možda bi trebalo da malo bolje sagledamo čime se bavimo i kako to da iskoristimo za nas same, ne samo za sticanje novca.
Oduvek nekoga lečim, pa nađoh načina da izlečim i sebe, da dovedem svoju dušu u prirodno stanje, bez sputavanja, sa beskrajno mnogo ljubavi za sve moje najbliže. Najlakše je ostaviti utisak na mene. Sve još uvek pažljivo posmatram…valjda se ta osobina nikada ne izgubi, a dobra je i da se nanjuši pravi put kroz život…

Evo opet kiše…ima travka za to, samo da se setim… 🙂


Author: marouk

Ne bojim se, strah je za one koji nisu kreativni a živim isključivo na svoj način, za svoju decu i svoj mali univerzum... shvatila sam da je moje mesto tamo gde ja rešim: "Nosim svoje zrnce peska sa sobom da mogu na njemu da otvorim šator, prespavam, osetim da sam kod kuće. Veliki je svet, pa neka je, dom je mesto gde bacim moje zrnce." Čitav život živim na pola između dva sveta, dve države, dva grada...naučila sam po nešto o tome.

19 Comments

  1. Pingback: Tweets that mention Hoću da pišem o lepim stvarima | Kad tata uguši sva svetla… -- Topsy.com

  2. Ja nesto mislim da si ti rak u horoskopu i tacka 😀

  3. Majmun sam i tačka 😀
    nemam ni r od raka 😉

  4. riba, lav, škorpija, jarac .. ???
    nemam pojma s pojmom o ‘oroskopu, al evo reših da pogađam.. 😀

  5. je li moguće da ste svaku promašile? 😀
    ni ja nemam ništa s horoskopem..valjda se zato teško pogađa

  6. znam sad – vaga 1000%.. 😀

  7. hahah.. drugarica iz klupe, s kojom sam sedela celu osnovnu i srednju školu, je vaga, kroz tekstove si me malo podsetila na nju.. al rekoh, ‘aj’ prvo da se igram sa ostalim znacima.. 🙂

  8. 😀 znači lako se provali …pih XD

  9. lako ?!?! lako mi je sad da se pravim važna, kad sam pre toga bila majmun 😉

  10. hahahah nisi ti, ja sam majmun 😉

  11. biće da smo i ti i ja, a i ova moja vagica po kojoj te prepoznah.. 😉

  12. Blago tebi kad si dobar detektiv. Ja sam ocajna 🙂
    Uh, kako je romantican taj novembarski zagrljaj, gotovo da mogu da ga vidim… To je nesto samo vase, specificno i lepo na jedinstven nacin… I ko kaze da se prave ljubavi radjaju u prolece!!!

  13. Hahaha ja sam od svih meseci uvek najmanje volela novembar..to je ono kad je tmurno i pada kiša koja ledi kosti i duva vetar i uvek je tu onaj težak miris smoga…eto, ubedi me čovek u suprotno 😉

    Veruj mi, volela bih da sam manje detektiv u nekim sferama života a više u nekim drugim

  14. Ja isto ne mogu da verujem da neko ovakav može da bude vaga, dokaz da je horoskop često glupost. Meni je žena vaga rođena devet dana pre tebe arhetipski neprijatelj, sve drugarice tokom detinjstva sa kojima nikad nisam uspostavila pravo prijateljstvo bile su vage, a u poslednjih godinu dana upoznajem samo divne vage. Svašta! 🙂

    • ma te nisu bile vage, nego neke otpadnice lol
      ne obazirem se previše na horoskop. svi mi kažu da ličim na sve drugo samo ne na vagu i sa tim se slažem. A ti vidi što te spopadaju toliko 😀

Ostavite odgovor

Required fields are marked *.


Read previous post:
Da kažem i ja koju o seksu

Seks? Seks se pretvara u vođenje ljubavi kad ste sa pravom osobom. To je kad možeš da uzmeš sve što...

Close