Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

Šta je to ljubav

| 17 Comments

Svog dragog sam srela neočekivano, kako se samo prave ljubavi sreću.

Tih dana mi je bilo najteže, bivši mi je uzeo dete, borba da dokažem da nisam nepodobna, nada da će se sve uskoro rešiti, pa opet očaj, uspavljivanje bez mog anđela..njeno uspavljivanje bez mame…nisam znala koliko će trajati, samo sam umirala polako.

I onda se pojavi on. Tako nov i potpuno logičan. Znam ga otkad znam za sebe, a eto, srećemo se sad. Plave oči..ne volim plave oči…od kad sam saznala da jedan Ivan koji mi se sviđao voli jednu Milenu… 😀 Možda postoji i drugi razlog, često sam govorila da mi plave oči deluju prazno. Ali on je imao savršeno plavetnilo koje je bilo tako toplo kako plava boja nikada nije bila.

Sačekaće me da dođem iz Niša. Kada dolazim? Paaaa, doćiću u toku sutrašnjeg dana. Ok, čekaće me celog dana ako mu ne kažem. Htela sam da odem do kuće i bar se presvučem pre nego se vidimo. Pošla sam u toj tankoj jaknici kući jer drugo nisam imala, pola je ostalo, pola je bačeno kad je „njegova“ mama pokupila stvari iz stana… Majka mi je dala svoju debelu jaknu, sveže iz naftalina. Mislim da sam otrovala autobus, a kako mi je bilo muka…ne znam kako sam preživela to putovanje.

Stigla sam, sa dve torbe…kad živiš kao podstanar bez mašine nije ti teško da svake 2 nedelje vučeš stvari na pranje u Niš. Hteo je da dođe motorom, zbog mraza je došao autom. Gledala sam ga kao priviđenje. Prišao je i zagrlio me, toplo, jako, prisno…nismo se videli toliko dugo…znamo se od kad postoji svet…tako mi je prijao stisak i miris njegovog vrata.

Otišli smo da ostavimo torbe, presvukla sam se i otišli smo na čaj. Kako neko ko može da bude sasvim neozbiljan može da bude ovoliko ozbiljan? Mislim da smo u tom trenutku već znali. Pričali smo i pričali i smejali se! Prvi put otkad moje sunce nije samnom. Prvi put sam osetila da će sve biti u redu.
Na putu do auta sam imala želju da ga zagrlim, da se samo opustim i umrem u tim rukama – za to malo sreće… a nije nikakva veza još ni bila u najavi – bilo je to čisto i pravo prijateljstvo.
Odvezli smo se do kuće, kaže: videla si me …  kažem: da? …kaže: ajde beži unutra, smrzla si se. zovem te večeras.

Od tada smo stalno pričali, u pola 5 ujutru kad krene na teren, u pola 2 noću kad moram da ga jurim da spava da ne bi sutra pao sa tornja… svako doba je bilo normalno.
Prošlo je nekoliko nedelja, rekao je: zašto ne pređeš da živiš kod mene?
šok…neverica…podsećanje da JESAM vredna da budem voljena…ipak šok…

Nisam se slagala sa onim da osoba posle svog maltretiranja nije vredna ni za šta osim da bude bačena i izlajana i šikanirana od strane društva i to samo zato što je žena (da, muškarci imaju drugačiji tretman).

Nisam prešla da živim kod njega, bojala sam se…sreće…
Ali bili smo zajedno. Jedne večeri sam otišla do njegovog stana, samo što je bio došao sa terena…čekam da se istušira, da se zagreje. Masiram mu vrat i ruke, sedim iza njega i samo uživam u toploti njegove kože oslonjene na moju..pita me: kad ćeš da mi rodiš bebicu? pitam ga: kakvu bebicu?? kaže: jednu malu, ovolicnu? malenu, ali našu…
plačem: hoćeš da ti ja rodim bebicu? on: da. kad? ja: može sledeće godine u ovo vreme?….

Počela sam tad da pišem. O njemu, njemu, svom anđelu, opet njemu…
Par meseci kasnije pita Joka: mama kad će bre više taj bata? ja: koji bata Joko? ona: pa taj što ćeš da mi ga rodiš? ja: hoćeš batu? ona: pa biće bata bre!
Otišla sam kući i kupila test…ujutru, oko 5, bio je negativan…skinula sam naočare, umila se, okrenula se – pozitivan… bio je to Jokin bata! Znala sam da je dečko. Vratila sam se u krevet i rekla mu… osmeh kroz suze…

A onda sam sve napisano odnela da mi odštampaju knjigu – tiraž: kom. 1.

Nosila sam je sa sobom i skrivala i kad me je odveo u porodilište dala sam mu je…mislim da je nije očekivao. Bilo je to samo za njega. Bilo je to nešto što nikada niko neće pročitati…možda nekada naša deca, kad nas polože u sanduke jedno pored drugog, možda dok se još držimo za ruke…otićićemo zajedno, znam to…

Možda je tada nađu i shvate kolika je naša ljubav bila od samog početka.
Zato ovde nema tih stihova i neće biti tih reči…ali postoje druge..uvek postoje druge, bolje, lepše… U štampariji mi je urednik rekao da nije trebalo da komentariše ali da skoro nije video nešto sa više ljubavi napisano…da, baš tako je i bilo…a sve sam to ja u tim mesecima dok je knjiga pisana dobila od njega. Ne u pisanoj formi, već u onoj koja oživljava i raspadnuta srca…

Ne, nije potrebno ništa više, samo ta bliskost, samo da dve duše žive u istoj ravni. Samo da žele da stvore nov život koji će biti oličenje te ljubavi.

Porođaj je potrajao…bilo je samo par dana nakon godišnjice onog razgovora kad sam mu obećala bebu

On je došao pešaka od Ade do Narodnog fronta. Vidno zabrinut…kad sam ga pozvala nakon što su mi konačno dali telefon bio je zakoračio u porodilište. Došao je da vidi šta se dešava, što se ne javljam, što ga niko ne zove…nije tada video našu bebicu, ali rekao mi je da je pročitao knjigu i…ništa više nije rekao, ostalo sam čula iz njegovog disanja.
Zaplakala sam. Presrećna što imam svoja dva momka…što ne može još dugo da traje dok ne dođe moja devojčica (bar sam tako mislila – želela!). Previše tužna što nisam smela da joj kažem da idem da rodim njenog brata. Rekla sam joj sutradan.

Sećam se, bio je petak, Sveti Nikola. Sećam se kako sam u svakom trenutku dok je trajao porođaj prizivala sećanja sa prvog porođaja i tugovala što nije on njen tata, što se nismo sreli pre…
Sećam se, posle samo 3 dana otišla sam da je vidim, bez stomaka, sveže porođena, na minusu, sa novošću da je dobila brata…tata je u tom trenutku čuvao svoju bebicu i čekali su da se vratim..to se ponavljalo svaka 2-3 dana od tada. Ne, ne postoji drugi takav tata na ovom svetu! NE, nije mu beba bila premala da bi je čuvao, nije se žalio da nema iskustva, žalio je samo što Joka ne može da dođe da vidi brata. Iskustvo raste sa nama i našim bebama, ljubav raste sa nama i onim što dajemo.

Posle svega još uvek smo zajedno – kako bi drugačije i moglo biti. „Ja ne volim da previše pričam o osećanjima“ umeo je da kaže, ali ume da kaže i kako je naša ljubav za ceo život.
Ume da mi pokaže ono što ni jedna reč ne može opisati.

Kako sam ga našla? Pa mi smo se oduvek znali, mi smo oduvek čeznuli jedno za drugim, samo je bilo potrebno da prođe dobar deo naših života pre nego se sretnemo. Neke duše se mimoiđu, neke nikada ne nađu svoju drugu polovinu. Naše polovine se tako dobro uklapaju, kao da ne fali ni jedan delić, kao da nikada nisu bile odvojene, kao da nije pala ni trunčica prašine, bola, čežnje. Da, ovo je napisano njemu:

To those who might know me well,
I give a book written with tears
and a honeyapple,
so they can forget to cry
once they read all my fears.

To my well known paths
I leave my stolen whispers
from all those dawns,
when I forgot to let them fly
into the embrace of the sun.

To those who might know my sorrow
I give a dagger
and a sack full of gold,
so they forget to mourn
about what they have done…

To my closest traitors
I give a glass of bitter wine
and a forgiveness
once they can’t forgive themselves
they will drink it out and die

To those empty days
I give a smile from my heart
and give them a sense
Since the day he walked into my life
heaven became my home too

To those sad willow trees
I give a song about their beauty
and handful of strawberries
so they hide us from the world
when our lips are about to touch

To those sleepy plains
I leave the scent of my hair
and of the innocent soul
which blew out dandelions
and wished by his sky-blue eyes.

And they finally came to me…


Author: marouk

Ne bojim se, strah je za one koji nisu kreativni a živim isključivo na svoj način, za svoju decu i svoj mali univerzum... shvatila sam da je moje mesto tamo gde ja rešim: "Nosim svoje zrnce peska sa sobom da mogu na njemu da otvorim šator, prespavam, osetim da sam kod kuće. Veliki je svet, pa neka je, dom je mesto gde bacim moje zrnce." Čitav život živim na pola između dva sveta, dve države, dva grada...naučila sam po nešto o tome.

17 Comments

  1. Pingback: Tweets that mention Šta je to ljubav | Kad tata uguši sva svetla… -- Topsy.com

  2. Eh…ostala bez teksta ja, prelepo!

  3. Ako si ti ostala bez teksta vreme je da izmeriš temperaturu 😉
    Hvala 😀

  4. Rekla bih da je taj susret bio i te kako očekivan. Prave ljubavi moraju da se sretnu, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog pesama koje tad nastanu. 🙂

  5. Shunjalice mislim da si mnogo u pravu 🙂 A lepo je i kad ostanu

  6. O, nisam uspela da ostanem suvih očiju, šta da radim, prava sam plačipička.Eto! Ne mogu ti opisati koliko mi je drago što si pronašla svoju, mušku, polovinu. Stvarno je to sudbina! Da se tako sretnete u datom trenutku i ostanete zajedno „za ceo život“! Fantastično! Srećno vama troma i želim ti da vam se uskoro i Joka pridruži, da budete jedna kompletno srećna porodica! Svaka vam čast! 🙂

  7. Hvala Dudo 🙂
    Meni je drago da je on meni dokazao da ima još pravih muškaraca koji imaju u sebi ono viteško. Posle svega je teško odlučiti se na bilo šta ozbiljnije…

  8. Pingback: #pratipetak #followfriday Riznica blogera « Uspesi, padovi i život uopšte

  9. Nisi ga nasla, ti si ga prepoznala. Nekad nam treba toliko dugo da vidimo ono sto nam je pred ocima…
    Drago mi je da se tako zavrsilo… tj. da je pocela bajka 🙂

  10. Auh ti bi trebala da izdas knjigu! Rasplakah se kao starica kada gleda spansku seriju. Koliko mi je drago ne umem recima da opisem! Valjda cu i ja tako jednog dana! :)))) Ti sada imas svoje happily ever after!

  11. Iskreno ti zelim da nadjes i ti jednog takvog i sa njim ispunis svoj san 🙂
    Svaka iskrena emocija probudi emocije onih sa kojim je podeljena, ne mora covek da zna da pise (vako ko ja) 😀

  12. Ako je iko zaslužio tako nešto onda….. ti, posle svega što sam pročitala, a što je bilo verovatno samo segment čitave priče. Šta načini skok u nepoznato)))? Vratio te tamo u stvari gde ti je i mesto. Puno sreće vam želim od sveg srca!!!!! Žao mi samo što Joka nije tu. Milica slatka…dobila je brata))

  13. Valjda će se i to srediti. Ona brata mnogo voli i nedostaju jedno drugom. Kad ona ode ovaj mali ide u drugu sobu da je traži, misli spava.
    Uvek sam za skok u nepoznato…da je bilo dobrog među poznatim, ne bih bila u tako bezizlaznoj situaciji.

    Eh, tek imam da pišem

  14. Samo bih dodala pesmu FNT od Semisonic, ostalo je sve rečeno. 🙂

Ostavite odgovor

Required fields are marked *.


Read previous post:
Da kažem i ja koju o seksu

Seks? Seks se pretvara u vođenje ljubavi kad ste sa pravom osobom. To je kad možeš da uzmeš sve što...

Close