Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

Doktorski dinar

| 27 Comments

Rekla sam mu, a on je na to odreagovao sa standardnim kiselim izrazom lica.

Želela sam da počnem da radim!
„Neću ja da ti čuvam dete, znaš?“
– Pa dobro, upisaću je u vrtić
„Nećeš da je upišeš u vrtić! Ona je mala za vrtić! Ja sam svoje dete SAAAMA čuvala, nikome nisam dala da ga pipne (mislim se, vidi se)! I da je daš u vrtić možeš samo sama da ga plaćaš, a to je skuplje od tvoje plate!“

Daaa, ja ne znam vrednost novca pa mi ti objasni koliko danas košta vrtić i to privatni.

– Plaćaću joj ja vrtić i neka ide cela plata, bar dete neće biti zatvoreno u kući, a neću biti ni ja. Ona ne zna da se igra sa drugom decom!
„A šta će joj druga deca? Ima punu kuću ljudi! (ima punu kuću životinja…tri svinje i jedna guska!)
– Znaš, deca vole da se igraju sa decom a ne da im babe i dede budu sve što vide i znaju!
„Ona to ne zna! Od druge dece će da dobije neku zarazu. Evo Đurđina deca sva preležala šarlah. A imaju i astmu i guše se jer je ona pušila trudna“
– Astma od pušenja nije zarazna. A šarlah odavno nije samo zarazna bolest. Šarlah se leži kad fizički i psihički razvoj nisu usklađeni.
„E slušaj ti kretenušo! Nemoj da mi konfabuliraš i mene da učiš medicinu! Ti tu nešto izbulazniš i misliš ako si išla u strane škole da sve znaš! Dok si u mojoj kući pod MOJIM krovom i dok ti ja sve plaćam za dete i izdržavam te ima da bude kako ja kažem! Jel jasno?“
– Slušaj ti! Ja ću za svoje dete da zaradim. Ne date mi da izađem iz kuće a posle mi trljaš na nos da me ti izdržavaš!
„Izdržavam te jer si nesposobna da zaradiš dinar! Možeš ti sa tom svojom školom dupe da obrišeš! Džabe si bacala pare, ti si ovde niko i ništa!“
– Ja znam šta sam a … (zbog tolike jezičine nisi ni dobila specijalizaciju za kojom toliko cmizdriš – mislim se – i rođena majka kuka što te nije abortirala)
„More izlazi odavde i marš u svoju sobu! Nismo ti i ja ovce čuvale zajedno da se ti raspravljaš samnom (i nismo, ja ovce nikad nisam čuvala a ti se podseti odakle si došla..ugledna ženo beogradska!)

I tako ja „sa blagoslovom“ odoh na razgovor za posao!

Mala poliklinika na Novom Beogradu. Kaže vlasnik čuo je za mene.
Interesantno, ni moji roditelji nisu čuli za mene..odavno!
Svidelo mi se sve! Napolju mravinjak, pogotovo u ovo kišno doba godine. Tad je baš bio malo topliji dan pa se ljudi razmileli da kupe nešto za predstojeće praznike.

Nisam imala šta da obučem!
I ne kažem to olako, kao većina žena, nego stvarno tako mislim. Nađoh neke letnje drap pantalone koje su se razvukle kao helanke na meni i letnju košulju boje lososa – pozajmljenu od njegove mame, naravno, nemam ja košulja osim muških koje je on dobio al mu se ne sviđaju pa smem ja da ih nosim.
Kratki rukavi, nema veze, rećiću da mi je vruće zbog težine…a u stvari mi je bilo hladno i po koži i u srcu.

Kad sam ušla na ta vrata sva nervoza je nestala.
Dve koleginice, kako sam saznala obe se razumeju malo u akupunkturu.
Aleksandra je bila poslovođa a Jeca je tu radila već par meseci.
Gledam njih…veća sam od obe njih zajedno – privatna praksa – kome ja da nudim dijete?

O Bože!
Sve u svemu i to sam pregurala sa ne toliko naglašenim osećanjima. Razmišljala sam da ili ispod ima previše podzemnih voda pa kao nešto utiču na mene da budem tako obamrla ili ću ovde stvarno raditi i ovo je pravo mesto za mene.

I razgovarali smo.
Gazda, Jeca i ja.
Hteo je da zna sve što sam završila, šta znam o ovome, šta mislim o onome. Kaže da i sam voli da vežba i uči neke stvari jer se uverio koliko kineska medicina može da pomogne.
Kaže da ne može da mi da veću platu od 20 000, ali to je kao ok, toliko imaju i koleginice, pa ako se pokažem biće povećanja.
Pruža mi ruku da mu samo na osnovu pulsa kažem šta nije u redu.

Ajde Majo, znaš da znaš! Pojavi se mala trema pa nestade!
Kako sam spustila prste na njegov puls tako je opet sve bilo u redu.

Ispričah mu, svaki detalj koji se mogao osetiti, čini mi se i stvari koje sam samo naslutila. Izgleda da se to ne može zaboraviti.
Spazih reakciju: iznenađenje? neslaganje? otkrivena tajna?
Ali brzo ju je sakrio… a mene zabole stomak!

Kaže mi, jasno je i njemu i meni da se ne mogu baviti dijetama za mršavljenje pošto je čuo da je to nekome odlično uspelo – jer treba da budemo realni, što ne pomognem sebi?
AAALI, reče, ovo što sam mu rekla mu niko do sada nije rekao tako, bez da postavi i jedno podpitanje, a rekla sam mu nešto što zna samo on…a sad zna i Jeca, kaže nije očekivao, možda je trebalo da ostanemo nasamo.

Pita me za dalje planove u životu – kažem da imam želju da otvorim jednom svoju kliniku… mislim kako samo želim da živim svoj život u miru, makar čitavog života ostala da radim tu za 20 000 – biće dovoljno za moje mače i mene – nekako – ma biće više posla.

Kaže da sam dobila posao i da je siguran da će ljudi biti oduševljeni. Kaže da ima nešto u mojim očima što ne razume, ali se nada da će razumeti, a to ga je nateralo da prevagne na DA.

I eto, dobih posao. Nažalost to u mojim očima se uskoro pokazalo kao beskrajna tuga i bes i nemoć – a čovek se ponudio da mi pomogne na svaki mogući način. Kaže, imaš sada posao, ako ti bude potreban stan i to se može srediti, ako ti bude potrebno obezbeđenje i to… kaže dete ide sa majkom a očevi umeju da budu stoka (nisam tada ni sanjala da će biti toliko u pravu!)
Sve sem posla sam učtivo odbila, pozdravila se i krenula kući – sa osmehom!

Doktorska plata, smejurija u ovoj zemlji! Razumem da je svima tako, razumem koliko frustracija ovi ljudi nose. Nisam to znala ili nisam htela da znam kad sam došla. Ali sad sam ovde, sad nema nazad.
Imam svoj dinar – ma imam čitavih 20 000 svojih dinara!

Znate li koliko je to! To je mnogo! Toliko nisam videla na jednom mestu odavno! Toliko nisam imala… od kad sam ostavila svoj stari život iza sebe i došla da budem niko i ništa u ovoj zemlji.
Kaže vodiću se kao pomoćni radnik pošto ne zna kako da me prijavi. Ma nije me uvredilo ni malo, kako je očekivao. Neka budem bilo šta. Jer taj osećaj koji sam stekla tamo ničim se ne može kupiti.

Prvi put, ne znam od kada, me neko gleda sa poštovanjem. Od gazde koji je prošao pola sveta i ima pola jednog omanjeg grada i koji misli da su njegove tajne vezane za zdravlje samo njegove, preko koleginica koje su žedne znanja pristale da rade sa nekim ko još uvek nabada srpski i više liči na kuvaricu nego na lekara, pa do osobe koja me je tamo preporučila bez mog znanja. Kao dobri duh koji mi lagano dune u leđa a ja poletim tamo gde on misli da sam zaslužila da odem.

Znate li vi koliko je 20 000?
To je mnogo kad nemate ništa! Od toga može da se živi, stanuje, plaća struja, telefon, markica i da se detetu svakog dana kupi sladoled ili slatkiš. 20 000 je sloboda!


Author: marouk

Ne bojim se, strah je za one koji nisu kreativni a živim isključivo na svoj način, za svoju decu i svoj mali univerzum... shvatila sam da je moje mesto tamo gde ja rešim: "Nosim svoje zrnce peska sa sobom da mogu na njemu da otvorim šator, prespavam, osetim da sam kod kuće. Veliki je svet, pa neka je, dom je mesto gde bacim moje zrnce." Čitav život živim na pola između dva sveta, dve države, dva grada...naučila sam po nešto o tome.

27 Comments

  1. Pingback: Tweets that mention Doktorski dinar | Kad tata uguši sva svetla… -- Topsy.com

  2. Teško mi da komentarišem tvoje tekstove, jer se sve u meni uzburka, ali ovde nekako razmišljam o određenoj vrsti ravnoteže. Troje ljudi te zatvorilo, a evo (ako dobro izbrojih) troje ljudi, na neki način, te i pustilo napolje.

  3. O da, postoji ravnoteža, samo što je u to vreme to dobro trajalo kratko a sve loše kao da nikada nije želelo prestati. Tek sad vagamo drugačije.
    Ti si mi ovde dobrodošla pa čak i da samo ćutiš 🙂 Umeš ti i da ćutiš glasno

  4. Jako mi je drago što si bila pametna i izborila se za „svoj dinar“.
    Kada imaš posao i platu, imaš više mogućnosti i određenu vrstu nezavisnosti i sigurnosti.
    Drago mi je da znam da je većina stvari o kojima pišeš iza tebe, ali mi je žao što si sve to morala proći 🙁

  5. Evo, jako glasno ću reći, da sam sve tekstove, na ovom blogu, oćutala u svojoj buci, pa i one, na kojima sam prošaputala par reči.
    Sviđa mi se način na koji pišeš, dobila si me još sa prvim slovom. Ne odlazim odavde i navijam za vas. 🙂

  6. Otvorio sam još jutros ovaj tab. Evo tek sada sam pročitao tekst… Mogu li ja malo da ćutim?

  7. @drveniadvokat nekada i malo bude jako mnogo. Meni je to tad otvorilo čitav jedan novi svet.

    @shunjalica 🙂 izgleda da je ta ljubav na prvo slovo opasno obostrana 😀 Pitaj Nedodjiju ako mi ne veruješ 😛
    Baš volim tako glasne ćutalice!

    @Slavko ćuti slobodno dokle god to želiš 🙂 Dobrodošao!

  8. I ja cutim. Ne smem da pocnem.

  9. I ja se prijavljujem za ćutanje.

  10. Hvala vam ljudi što ćutite samnom!

  11. Samostalnost je stvarno sloboda. Teško je zavisiti i od nekog ko je „normalan“ a da ne pričam o nekome ko te omalovažava…

  12. Breskvice to su fanatici u kontroli..bolje da od njih ne zavisi ni izbacivanje smeća a kamo li nečiji život u bilo kom smislu

  13. Najbolji osećaj u čoveku je osećaj slobode, ako se ti osećaš slobodnom, onda je tu super… a 20.000 dinara vremenom će biti mnogo više…

  14. Vremenom je bilo i manje i više, Exxx, ali bilo je to moje i znala sam šta sa tim 🙂 Tada neverovatan osećaj!

  15. Kad god počnem da čitam tvoj post o tvom „prošlom“ životu, pravo da ti kažem, okrene mi se stomak. Ne mogu i dalje da verujem da takvi monstrumi postoje. No, neka to bude tvoja prošlost, oprosti im, ali ne zaboravi!

    I da, svaka ti čast, izborila si se za svoj dinar! 🙂

  16. Prošlost je tu da se ostavi iza sebe ali ne zaboravi.
    Da li mogu da im oprostim..oprošteno im je što su radili meni…a što rade detetu? To im nikada neću oprostiti i nadam se da će debelo platiti za to!

    Kako pišem tako jedno po jedno skidam s mozga i mnogo prija!

  17. Kad god dodjem ovde, najpre se rastužim, pa pobesnim, pa mi dodje da ga zgazim ko bubašvabu uprkos tome što nisam nasilan tip. Preovlada radost što ipak ima onih koji se iščupaju iz toga haosa. I nada da srećni krajevi postoje.
    Hrabra ženo.

  18. 🙂 bubašvaba beše opis koji sam tražila
    Radost samo i treba da ostane!
    <3

  19. Došla da ćutim i ja.
    I samo piši, najbolje znam koliko je to dobra i potrebna autoterapija.

  20. Nego šta je 🙂
    Vredi više od svega

  21. Ta nezavisnost me je spasila da prosto mogu da se vise ne vratim s detetom u pakao. Odlicno razumem sta si tad osecala. Kamo lepe srece da si imala neko jace uporiste, da se obe iscupate mnogo ranije 🙁

  22. Neko kaže da sve mora nekim redom…nadam se da ću jednom razumeti zašto je moralo ovako. Od ništa na toliko je pravi skok u život.

  23. sad prvi put vidim tvoj blog…
    i slucajno – bas ovaj tekst…

    mogu li, molim te, da cutim … ?

  24. Nastasja dobro mi došla i slobodno ćuti sa nama. Nikada mi nije tišina ovoliko prijala.

  25. Divim se tvojoj hrabrosti jer znam koliko je tesko otrgnuti se iz takvog vrzinog kola, od nasilnika i mucitelja…
    Navijam da nikada vise ne dozvolis niti njemu niti nekom slicnom da ti se priblizi…
    Tvoja sreca je krenula da te trazi, dobro otvori dusu i videces je…)))

  26. Draga moja sreću sam našla, samo još ovaj moj mišić fali pa da bude potpuna..valjda će uskoro i to.

  27. Upravo to ce biti sreca, sa velikim S i ja ti je od srca zelim, sto pre..Zasluzila si i platila je patnjom..

Ostavite odgovor

Required fields are marked *.


Read previous post:
pk2
Saut de chat preko prošlosti

Shvatila sam da parkour nije samo tehnika za prelaženje prepreka na putu, on će meni pomoći da preskočim one u...

Close