Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

Kako sve počinje

| 10 Comments

Ivana je napisala fenomenalan post na ovu temu!

Počinje tako što muškarac, obično slabić, iskompleksiran, ljubomoran na sve i svakoga, sa nedostatkom ambicija, samopouzdanja, saosećanja i svega ljudskog reši da mu je vreme da nađe sebi roba.

Po mogućstvu jaku ženu koju će slomiti, one slabe nisu interesantne a ne mogu ni da trpe. One jake trpe da bi preživele a to njemu daje prostora da usavrši svoje bolesne metode torture i da je što duže kinji.

Obrazac je skoro identičan kod svih, samo neki fizičkom nasilju pribegnu pre a neki kasnije.

Uživaju u psihičkoj torturi, u lišavanju žene osnovnih ljudskih prava, u presecanju svih veza sa svetom (on je njen jedini Bog!), u presecanju svih veza sa njenim emocijama – cilj je letargija, cilj je totalno umrtvljivanje njene ličnosti. Zombi je pravi izraz za to.

Nesvesno žena počinje da štiti sebe na najbizarniji način, slaže se sa svim njegovim groteskno iskrivljenim stavovima, unižava sebe a njegov ego hrani.

Koliko god da je debela, mršava, neugledna, raspala, za njega je ona preljubnica koja koketira sa svima (iako nije u stanju ni sebi u ogledalu da namigne).

Neću pisati dalje, Ivana je lepo objasnila sve.

Ono što je društvu potrebno jeste jedna ozbiljna institucija za lečenje ovakvih bolesnika, a sa njima treba zatvoriti i članove njihove porodice koji su do toga doveli.

Izluđuje me gluma takvih likova, u razgovorima su ekstra tolerantni, super elokventni, neverovatno liberalni, sa svim se slažu, svi su u pravu. A kod kuće imaju jadnicu koja se pita da li da se ubije odmah ili da sačeka da deca odrastu, jer joj je uništio svet i ona nema pojma o tome da postoji drugi izlaz.

A i kad se to desi, on će opet naći žrtvu koja će zameniti njeno mesto kao da je ova bila samo crtež na papiru koji je odneo vetar…

Mora se voditi računa o svakom detalju u vezi počne li da liči na ovo. „Ubistvo iz strasti“ je često ubistvo iz užasnih pobuda koje ovakvi bolesnici imaju.

I ne, ne voli te, to nije ljubav, on nije sposoban da te voli, on i ne zna šta je to, reč je čuo na tv-u, od ljudi oko sebe, ali nema blage veze šta je to VOLETI.
Ako te jedan takav voli, bolje pobegni, promeni grad, ime, ceo svet, samo mu se nemoj vraćati i samo mu nemoj verovati! NIKADA!


Author: marouk

Ne bojim se, strah je za one koji nisu kreativni a živim isključivo na svoj način, za svoju decu i svoj mali univerzum... shvatila sam da je moje mesto tamo gde ja rešim: "Nosim svoje zrnce peska sa sobom da mogu na njemu da otvorim šator, prespavam, osetim da sam kod kuće. Veliki je svet, pa neka je, dom je mesto gde bacim moje zrnce." Čitav život živim na pola između dva sveta, dve države, dva grada...naučila sam po nešto o tome.

10 Comments

  1. Pingback: #pratipetak #followfriday i ovog vrelog petka « Uspesi, padovi i život uopšte

  2. Prokomentarisah kod Ivane.
    Samo da se javim.

  3. Nemoj da zaboravimo decu u celoj toj priči… ona su možda najveće žrtve u svemu…

  4. Exxx, uvek se nadam da će neko videti u kakvoj je situaciji pre nego rodi decu sa takvom budalom.
    Ali ako ima dece, problem postaje užasan. S jedne strane borba koja predstoji, a s druge gušenje iste te borbe da deca što manje osete.

  5. Uh, žene, kako smarate… daj rešite to više… pa da čitamo malo i neke normalne stvari… ili pobijte sve muškarce, ili postanite lezbejke, ili idite u manastir… aman više…

    • Alex, dragi, tebe ova tema ne može dotaći jer si muškarac. Vi nikada ne gubite sebe jer je svet tako postavljen da žene ostavljaju sve za sobom i prilagođavaju se.
      Moj blog je posvećen SAMO pisanju teških tema – o razvodu, o tome kako je išlo, kako ide….moje dete je zaslužilo bar da se čuje to.

      Ovde nećeš naći lepe i bezbrižne teme. Ima drugih blogova za to. Imaš i moj drugi blog ako se uželiš da me čitaš 🙂
      Ali ovo ovde mora ostati ovako kako je.

  6. Ma razumemo se mi Maurok dobro… ja i ti smo to rešili pre nekog vremena i shvatam zašto i zbog čega je tvoj blog takak – kakav je. Volim da pročitam i ovaj i onaj tvoj blog, ali… brate (ups… sestro), sad su videle žabe da se konj potkiva pa i one digle nogu. Sad nema bloga kojeg ne drži neka ženska persona koja nije imala „toliko trauma“ u odnosu sa muškarcima. To, naravno nema veze sa ovim što si ti doživela, ali kad je hajka – nek je hajka. Namerno nisam ostavio komentar na blog osobe koju si pomenula u početku teksta jer u mojoj dosadašnjoj komunikaciji sa njom mi nije ostavila utisak baš zrele osobe, a naročito ne kompetentne za neke teme. Ali da ne ogovaram, opet kažem, podržavam tebe i tvoje pisanje…
    …samo sada koji god blog otvorim, muškarci su ovakvi i onakvi… postiglo se to da se generalizovalo, kao u reklamama za pivo, svi muškarci samo piju pivo i gledaju fudbal, iako je to daleko od istine.
    Uostalom, mozak mi je proključao od ove vrućine, i sam imam gomilu tema za pisanje, ali nikako da krenem.
    Budi ti meni pozdravljena…

  7. 🙂
    čudno zapažanje…ne znam da li bih ovde nekoga okarakterisala kao nezrelog. Ljudi su drugačiji u životu, a neki „nezreli“ su mnogo puta povukli one zrele na površinu.

    Taman posla da su svi muškarci isti. Nego pogodi tema nekoga pa svi pišu, ne razlikuje se mnogo od hajke na Tomicu (em muško em ministar, de ćeš privlačnije heheh), samo šro rasprave o polovima nikada neće biti završene.

    Na svu sreću malo je (relativno) ovakvih bolesnika o kojima pišemo.
    Mož mi da pokrenemo hajku sutra i protiv žena..ihaaah bilo bi materijala isto 😉

    Ajde piši 🙂
    Videh ti novi post

  8. Izvini, napisah Maurok umesto Marouk! 🙁
    Možemo da pokrenemo hajku, ali ne protiv žena, već na žene… mislim da bi to bilo bolje i nama i vama 🙂

Ostavite odgovor

Required fields are marked *.


Read previous post:
I kroz pakao se mora pešaka

Bilo je nečega u tome da se razumete sa ljudima za koje ne znate ni kako izgledaju i u zajedničkom...

Close