Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

Kad te zatvorim u kuću volećeš samo mene

| 25 Comments

Gledala sam film koji je uspeo da me prodrma. Devojka ostaje na doživotnoj robiji u tajlandskom zatvoru ali na kraju filma ima osmeh na licu. Neko joj je rekao, ako si slobodna u svojoj glavi, nema tog zatvora koji će te zadržati.

Kako je to samo istina!

Jovan je tih dana kidao telefonski kabl iz zida, a ja uspevala da ga povežem uz pomoć nekog noža i neke lepljive trake koja je dobro držala zajedno sa žvakom. „Dete izvlači“…ahaaa!
Posle chata koji je pročitao pokidao je telefon, izneo ga iz kuće, odneo je kompjuter kod svog kuma i čak je i mobilni hteo da mi uzme, ali mu nisam dala, jer je to bio poklon od jednog pacijenta. Džabe, broj je bio njegov (da bi proveravao listing kad mu volja)… pa sam morala da kupim prepaid broj a nisam imala novca za kredit.
Tog 3. marta je presekao sve moje veze sa stvarnim svetom. Te noći sam plakala do kasno. Govorila mu da je gotovo, on me molio. Pričao kako moram da se saberem (JA!) zbog deteta, pa ona je mala, pa OBEĆALA sam da ga neću napustiti (na sva moja podsećanja da sam mu jasno rekla da odlazim ako me udari i jednom samo i da je to uradio mnogo puta, on samo odgovara da je trebalo da me natera da mu potpišem pred sudom i napišem da mu dugujem XY para ako ga ostavim…), da zna kakav je bio prema meni, da me je mnogo povredio, da ne idem i ne ostavljam mu Joku jer on ne zna šta bi sa njom.

Nešto oko nove godine sam upoznala Patrika. Još jedan virtualni prijatelj, iz Poljske.
Nešto mi je bilo neverovatno. Kad bih posle neke svađe, šamara, pretnji dolazila na net, uvek bi me već čekao mail tipa: „Šta se dešava? Sanjala sam da plačeš“ od Sue. Ili: „Princezo, jel sve u redu. Čujem da si tužna“ od Daniela.
Patrik je u igri imao ženski karakter. Posle prve njegove rečenice rekla sam mu da je on muško. Otkud znaš? Osećam takvu energiju, govorila sam u šali.
Od prvog dana smo bili jako bliski.
Tog dana, nakon što je Jovan našao chat, nakon što ja nisam bila u stanju da se ikome javim iako su me očekivali prethodne večeri, negde oko pola 5 ujutru stigao mi je sms.
Patrik je imao moj novi broj. U poruci je pisalo: „My dear, I feel such a pain coming from you. Endless tears have been running down my face last night. I know that you’re in danger. Please tell me that I’m wrong, please tell me that you’re all right. Your Phoenix“

I danas imam tu poruku u mobilnom!

U meni se nešto prelomilo. Znala sam da svi znaju da je počelo nešto loše da se dešava i da će mi danima pisati a ja neću biti u stanju da im odgovorim. Mislila sam da ludim i da umišljam. Da više ne razlikujem virtualni svet od stvarnog. Ali kad sam sledeći put proverila poštu bilo je baš tako.

Molio me je da sada idemo na bračnu terapiju: „Evo Maki sad sam spreman, sad ćemo da idemo da spasimo brak“. Mislila sam, ponadala sam se da će to i uraditi. Nije mi više bilo stalo do braka, samo me je bilo sramota da se razvedem, da me dete jednog dana ne prekori što sam napustila njenog tatu.

Jer tako je i bilo, svi su krivili mene. Njegovi su sutradan došli i odmah počeli da me vređaju, pa red moljenja pa red pretnji. Ja sam grešnica, razaram brak koji smo sklopili pred 3 sveštenika! (ni 300 nama ne bi pomoglo – nisam imala blagoslov svojih roditelja, nema tu braka, ispada da smo se venčali na prevaru). Ko zna šta ja hoću sad, hoću da odvedem dete kod svojih, pa da ucenjujem Jovana da on jadan ide da pere sudove po Švajcarskoj. Zoran mi je jasno stavio do znanja nekoliko puta tog dana da će zaklati svakoga ko bude uzeo NJEGOVO dete – čak i mene. Čije dete, pitala sam??? Njegovo, on je izdržava, ona je njegova i samo njegova.
ZGROZILA SAM SE 🙁 Taj ton je u sebi imao sve patologije koje jedna životinja ume da ispolji!

Onda je Verica prišla i počela da rida i da me moli, da me ljubi po glavi i licu, da ne idem, da me voli ona, da me mnogo voli, da sam ja njihovo zlato, da moram da ostanem sa Jovanom.
Pomoćiće nam, odvešće me kod oca Avakuma u Slance da popriča samnom i da mi istera demone koji su me napali pa hoću da se razvedem. Sigurno su to nešto moji napravili. Mađije neke, mora biti. Ne, Jovan nije kriv ni za šta. Tako krotko i umilno stvorenje…

Gledam ih belo.. ipak pristajem da idem u Slance. Da bilo gde zakoračim iz kuće. Dugo su se zadržali kod Starca a onda sam ja došla na red. „Recite joj, Oče, recite joj da je to đavo goni“. On im naređuje da izađu. Pita me, kako sam. Plačem. Kaže: „Ja vidim da si ti mirno dete, tvoji tata i mama su mi svašta rekli. Pauza. Vidim nisu ti tata i mama. Kako ste se vi upoznali? Jel to iz diskoteke brak? Mnogi se upoznaju u diskoteci pa posle pukne.“, kaže.
Odgovaram mu da smo se upoznali na internetu, da sam otišla za njega i da sam tek onda shvatila kakav je. Da je sve bilo puno ucena od samog početka, šta mi je radio, kako me je uništio. Ali sam pričala i o svojim greškama.

Kad sam završila pogledao me je nekako odsutno i rekao: „Ljudi uđu u brak ali ne slažu se, nekada je žena nezadovoljna mužem a nekada muž ženom. Fizički ne odgovaraju, ili se varaju ili ne brinu o deci. Tvoj muž mi je rekao da ste vi fizički slični. Ali to što mi ti pričaš nije dobro. Nikad vi niste trebali da se venčate u crkvi! Nikad niste trebali da budete zajedno! Kako si ti dala zavet da ćeš da ispunjavaš bračne dužnosti i da čuvaš kuću i brak, tako je i on dao da će da napusti roditelje zbog žene i da će da je čuva i štiti, ne da je prebija i vređa i ponižava. On je svoj zavet prekršio, brak više ne postoji i ti ništa ne kršiš. Kad se čovek venča, opšti samo sa ženom. Ne opšti više sa majkom, oni kao da ležu zajedno – toliko te njegova majka mrzi! Nisi ti grešnica što rušiš brak koji ne važi. Ti nemaš blagoslov od oca, taj brak ne postoji!“

Bila sam van sebe! Bridelo mi je čelo i izašla sam blago opijena iz crkve. Starac Avakum mi je rekao sve ono što već mesecima razmišljam. Bila sam u pravu. On je to i njima preneo i bili su mnogo ljuti, pa nismo više išli tamo. Od jednom on nije bio više mudri Starac, bio im je samo uljez koji me je podržao.

Počele su hajke, provere, zatvaranja u kuću, zabranio mi je da mesec dana odlazim na posao a nisam imala načina da im javim.

Terao me je da idem kod raznih sveštenika, neko će prepoznati tog demona sigurno. Počeo je da traži da idemo na terapiju…da idemo u Palmotićevu.

Došao je jedne večeri i počeo priču: „Tata je bio kod jedne super žene, ona je bračni terapeut u Palmotićevoj, to nam je blizu. Šta misliš da odemo do nje, on joj je sve objasnio, a i ja sam bio danas. Čeka da te upozna.“

Ne, nije mi bilo jasno. „Čeka da te upozna“ znači u prevodu „čeka da vidi koja je to kretenka o kojoj smo joj napričali sve i svašta pa da joj zalepi dijagnozu“.

Rekao je da će me pustiti da idem na posao ako idem sa njim. Ponadala sam se da će me ta žena saslušati i da ćemo probati da lepo rešimo sve, da vidimo jesmo li za brak ili ne. Sve je to on rekao, ali nikada on ne misli ono što govori. On samo dupetom i stomakom ume da razmišlja. Mozak, koliko sam ja mogla da primetim, nikada nije imao niti mu je bio u funkciji – a i šta će mu, mama misli za njega.


Author: marouk

Ne bojim se, strah je za one koji nisu kreativni a živim isključivo na svoj način, za svoju decu i svoj mali univerzum... shvatila sam da je moje mesto tamo gde ja rešim: "Nosim svoje zrnce peska sa sobom da mogu na njemu da otvorim šator, prespavam, osetim da sam kod kuće. Veliki je svet, pa neka je, dom je mesto gde bacim moje zrnce." Čitav život živim na pola između dva sveta, dve države, dva grada...naučila sam po nešto o tome.

25 Comments

  1. Pingback: Tweets that mention Kad te zatvorim u kuću volećeš samo mene | Kad tata uguši sva svetla… -- Topsy.com

  2. Neverovatno da je neko živeo ovakvim životom. Drago mi je što si uspela da se isčupaš iz kandži tih vampira, koji su ti ispili dosta krvi!

    Uzivaj u svom novom životu i želim ti ćerku uz tebe, za uvek. Iskreno se nadam da neće ostaviti velike posledice tvoje „odsustvo“, na njen život! 🙂

  3. ćutim.. psujem.. pa, opet, ćutim!!

  4. Devojke, od ovog posta ce sve biti samo gore…
    Tek pocinjem da pisem o razvodu. Svasta smo moja dusa i ja jos prosle.
    A iskreno se nadam i ja da ce se sve uskoro zavrsiti. Bilo bi red.

    Takodje… pisem od sada sva imena i prezimena. Pogotovo onih koji su donosili odluke. Neka ljudi znaju. I ako im neko zapadne od tih kretena, da znaju sa kim imaju posla i da moze da krene naopako jer su alavi na novac – drugog objasnjenja nemam sto su oradili sta su uradili.
    Svako neka sam proceni.

  5. Budala! Kakva budala. To nije suprug, muž, otac ili bilo šta od toga…
    Ovih dana čitam serijal od Džin Sason o princezi u Saudisjkoj Arabiji, koja pliva u zlatu ali nema slobodu. Ona opisuje patnje svojih sugrađanki, kojima ne može da pomogne iako je princeza. Marouk tvoje priče me podsećaju na isti život tih jadnica iz KSA. Često ne možemo ni da zamislimo čega sve ima u našem komšiluku, jbg 🙁
    Je si li razmišljala da sve ovo što pišeš pretočiš u roman. Ovako samo sebi nanovo i nanovo otvaraš stare rane umesto da se više posvetiš budućnosti.
    Marouk, ma koliko se ja i ti zezali ili ne-slagali, želim ti da što pre preboliš i zaceliš te rane u svojoj duši 🙂

  6. Mislila sam da sam u životu do sada čula sve što se moglo čuti, medjutim…….. šta reći? Zaista ne umem ništa.

  7. Alex…slaganje i neslaganje je uvek u vezi nekih trivijalnih, ili trivijalnijih stvari..ima veze sa vaspitanjem, stavovima, polom, životom uopšte. Oko nekih krucijalnih stvari se ljudi uvek slažu, a to je u ovom slučaju da se ovakva osoba ne može nazvati čovekom.

    Ovo će biti roman na kraju, kad skupim snage da sve ispričam.
    Rane na ovaj način zaceljujem. Svaki post čini da mi bude lakše. dogovorih se sa sobom, ono što iz mene izađe ovde, više neće biti u meni i brišem svaki put za nazad.
    Živim isključivo u sadašnjosti i budućnosti..prošlost je samo priča i to će i ostati. 🙂

    Inače, dobila sam jednu njenu knjigu al još uvek je nisam pročitala, možda je vreme.

    Verkić, dubok je svaki ponor pa i onaj koji svaki čovek nosi u sebi. Nismo mi svesni na šta su pojedini spremni i šta su u stanju da urade drugima. Ja sam i posle svega bila zahvalna što nije bilo gore..a moglo je biti.

  8. Marouk moja, svesna sam nažalost da uvek može biti i gore, ali to nekako ne želim prihvatiti a tebi se zaista divim kako si mogla sve to izdržati. Za to je trebalo imati snage, srca, duha, volje, želje. Ti nisi izgubila volju i želju u svojoj borbi i to je bilo ono pravo, jer takvi ljudi pokušavaju svojim ponašanjem prvo to ubiti u čoveku.

  9. Sve znaš ništa nemam da kažem i nisam zaboravila. 😉

  10. Volja je vampir, uvek ustane iz mrtvih kad se neko ponada da ju je ubio 😉

    Znam Iko :-*

  11. Procitala. Ne smem da komentarisem.

  12. Ti treba da ides na lečenje pošto ovo ni jedna osoba koja imalo drži do sebe ne bi sebi dopustila.

  13. Takođe da dodam da niko nikog ne može da uništi ako to sam ne dozvoli.
    Nije tebe muž uništio nego si ti uništila sama sebe negirajući svoje prethodno rečene stavove (npr. rekla si mu da ćeš se razvesti ako te samo jednom udari, i nakon što se to desilo prvi put, ništa nisi uradila po tom pitanju. Pošto je tvoj muž uvideo da može to da radi i da ti ne slediš svoje priče, on je nastavio sa ovakvim psihotičnim ponašanjem, a ti si ćutala i gutala jasno reflektujući da ti nisi načisto sama sa sobom, tj. da nemaš sebe), zabijajući glavu u pesak, nemajući pouzdanje u sebe i izigravajući jadnicu.

  14. Saša, ne poznajem te i iz tog razloga nemaš prava da o meni sudiš ni ti niti bilo ko drugi.
    Samo neko bez trunke merila o tome šta je socijalno prihvatljivo a šta nije je u stanju da napiše ovo što si napisao ti.

    Ne bi me čudilo da u svom životu imaš devojku, ženu, majku koju ti kinjiš „jer je ona bolesna i ne drži do sebe.“

  15. BTW, zbog čega se svi anonimusi potpisuju kao Saša?

    Ti si muškarac i to ne možeš shvatiti. Vi uzimate od nas.
    Jadnicu ne glumim i nikada nisam. A ti mi ličiš na nekoga koga poznajem i ovde nisi dobrodošao.

  16. Jedan od retkih blogova koji pratim duze vreme.
    Potrudicu se da ovu pricu cuje sto vise njih.

  17. Marouk, nije lepo da napadaš tog Sašu (ko god bio) ili uopštavaš da su svi muškarci „oni koji uzimaju“, jer tako radiš upravo ono što su radili tebi.

    Njegov komentar i reakcija uopšte nisu iznenađujući, jer iako se ovakve grozne stvari dešavaju gotovo svakodnevno, nama spolja je jako teško da shvatimo da su uopšte moguće. „Zašto nije otišla/o“, „Zašto je dopustila/o“, „gde bi pamet“ i slično su prirodne reakcije, jer je teško zamisliti da samosvesna osoba može da dozvoli da joj neko dugo vremena radi takve stvari.

    Međutim, takve komentatore treba učtivo podsetiti da osoba u toj poziciji nije, i ne može biti „normalna i svesna“, jer joj je okolina vremenom iskrivila perspektivu i oduzela oslonac, naterala je da kleči i moli za još. Reč je o poznatoj metodi za mentalnu kontrolu koja se koristila vekovima kroz istoriju (ispiranje mozga), a na žalost besplatno je dostupna svakom ko zloupotrebljava nadmoć nad nezaštićenim licem čak i danas. U takvoj situaciji žrtva jednostavno zaboravi da može da bude drugačije, ili slobodu pamti kao nešto nestvarno što je njoj daleko i nedostižno.

    Verujem da ceo blog vodiš baš da bi ukazala na ovakve situacije o kojima se retko progovara javno, te onima koji ne mogu ni da zamisle takve prizore, pokazala kako izgleda jedan dan zarobljene osobe, žrtve zlostavljanja okoline. Upravo jer želiš da drugi shvate da je moguće tako nešto, moraš i ti da shvatiš da pojedinci ne mogu da zamisle da neko to proživljava suprotno sopstvenoj volji, tj. da ne može da odreaguje drugačije. Otud njihovo osuđivanje, ili bar nedostatak empatije. U takov situaciji moraš da se uzdržiš od napada, jer sama najbolje znaš čemu agresija vodi.

    Inače, ne čitam redovno tvoj blog ali sam naleteo na par tekstova, tako da imam samo delimičnu sliku o onome što si proživela ili proživljavaš, pa ću se uzdržati od komentarisanja samog teksta i situacije. Nadam se da će sve biti u redu. Poz.

  18. @Walker
    „U takvoj situaciji žrtva jednostavno zaboravi da može da bude drugačije, ili slobodu pamti kao nešto nestvarno što je njoj daleko i nedostižno.“
    Svako ko je pročitao bar jedan post do kraja ovo shvata.
    Svako ko ima i malo ljudskosti u sebi ne bi takvu osobu nazvao bolesnom osim ako sam nije bolestan od sadizma.

    U pravu si da agresija ničemu ne vodi, ipak ne mogu da zanemarim ton kojim on govori.
    Ovaj blog postoji jer sam u braku bila sa takvom osobom, koja se isto tako izražava, koja je isto tako „osetljiva“ kao i on..mogu slobodno da kažem da sam bila udata za istog tog „Sašu“.
    Neka stvari se čuju i osete između redova, zato ne dozvoljavam da neko ovde tako priča.

    Ne radi se ovde o nedostatku razumevanja, ljudi koji ne razumeju drugačije pišu.
    Nažalost ima i bolesnika koji misle da ako je neko jednom prošao kroz torturu da čitav život zauzima stav žrtve i da može da je kinji i vređa kako hoće.
    Onaj komentar je bio upućen meni, kao uvreda, ne kao konstruktivan predlog i tako sam to i shvatila, tako na to i reagujem.
    Neka izgleda ružno koliko hoće… to je za tog „Sašu“ i sve buduće „Saše“ koji napišu nešto pre nego dobro razmisle šta pišu.

    Neću previše da dužim. Neko ko ima poštovanja prema BILO KOME ko je prošao nešto loše ne bi se NIKADA usudio da napiše ono što je on napisao kako je napisao.
    Znači da ili provocira, ili se boji da napiše svoje pravo ime. Ili – u ovom slučaju – oba.

    Inače, pogrešno sam se izrazila..mislila sam na muškarce kao što je on – da uzimaju. Hvala Bogu pa većina nije takva. Iskreno verujem da muškarci iskreno umeju da vole, da takvi svoje supruge čuvaju i štite od zla, ne nanose ga sami… ovaj „Saša“ je jedan od onih što uzimaju…

  19. Marouk, da se razumemo, nisam ja mislio da te vređam. Opet, to je tvoja percepcija mog pređašnjeg komenatara. Ono je bila moja konstatacija jer zaista ono što sam pročitao u ovom tvom postu, jedna samosvesna i osoba kojoj je imalo stalo do sebe ne bi dozvolila sebi u svom životu.
    Zato sam ti rekao da si izigravala osobu koja nema sebe jer si svoje reči pogazila. Nisam ja ovo izmislio, to je moje viđenje na osnovu tvojih napisanih priča.

    Neću više komentarisati ništa jer vidim da se lako vređaš, što je takođe jedna od karakteristika labilnih osoba.

    Pozdrav.
    +

  20. Ajde onda da se razumemo.
    Kada se neko trudi da ubije nekoga u pojam, onda vremenom ubije i samosvesnu osobu u tom nekom.
    Ne bežim od toga da nisam umela da se izborim. Samo skrećem pažnju da pre nego što nekome direktno kažeš nešto bar probaš da se staviš u njegovu poziciju. Očigledno ti ne ide.
    Eto, ne vređamo se, samo „konstatujemo“.
    BTW. Labilne osobe nisu one koje se trude da spasu porodicu (makar i tako što će ugušiti svaku svoju ljudsku potrebu da bi udovoljile mučitelju), nego one koje manipulišu svojim ukućanima da bi prikrile svoje komplekse i nahranile svoj ego.

  21. bolje da ništa ne kažem.
    Bolje.
    ne volim da psujem u gostima 😀

  22. Dolly dozvoljeno je ovde psovanje..samo nije vređanje 😀

  23. Treći mart je moj rođendan, malo me je sramota kad ovo pročitam. 🙁

    Svaka čast Avakumu, šteta što su ga posle ovoga verovatno proglasili za jeretika.

    • Ne znam šta je sa njim bilo. Nisam bila tamo odavno. Veruj mi da u takvom trenutku samo toliko smirenje takvog čoveka može da podigne na noge. Sve drugo stvara sumnju u samog sebe.

      Imam ja takvih „godišnjica“ koliko hoćeš. jbg

Ostavite odgovor

Required fields are marked *.


Read previous post:
Pismo mami

Mama volim te moja draga mama ti si sve za mene bez tebe ne bi mogla da živim veliki je...

Close