Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

Ja sam joj, Maki, sve objasnio

| 28 Comments

Očekivala sam taj susret sa porodičnim terapeutom kao nešto nestvarno. Pitala sam se da li je moj deda zvao i šta su mu rekli. „Dete isčupalo telefonski kabl pa nemaju telefon kod kuće“, šta li su rekli zašto se ne javljam na mobilni?

Nakon nekoliko dana sam konačno mogla da izađem van kuće, nije mi bilo bitno gde, makar i u Palmotićevu. Očekivala sam malo razumevanja, savet, bilo šta…
I otišli smo.
Nije mi se svidelo kad sam čula: „Videćeš, ona je veoma dobar stručnjak, ja sam joj, Maki, sve objasnio. Ona će ti pomoći.“

Čekaj, čekaj..ona će MI pomoći?
Misliš ona će nam pomoći?
„Da, da,… pa da.“

Doktorka Lelica Kostić nas je primila konačno. Moja očekivala su očigledno prekrila njen nadmeni stav. Isti onakav kakav je imao Jovan – on, zaslužni građanin zemlje Srbije!
Epa tako se i ona postavila.
Ako se dobro sećam od sestre je naručila neki kapućino, toliko mleka, ili šećera, toliko kafe… ma ne sećam se više, nisu mi to baš najdraži momenti za sećanje.
Sveže uređena frizura, sveže ofarbana, kostimčić kao za ženicu od 30ak godina, i šminka kao kod ženice od 30ak godina koja je upala u svoju fijoku za šminku, zaboravljajući da skine višak.

Samo što nije imala 30 godina i nije imala iskren osmeh. Pokreti krajnje otmeni, valjda to ide uz porcelansku šolju posebne izrade iz koje je srkala kafu.
Sačekali smo da odradi svoj ritual pa nas je priupitala šta nas to muči. Aha, mislila sam da joj je on sve objasnio, ali dobro, glumi profesionalca, pita me da joj ja ispričam.
Pričam joj u nekoliko crta ono što me pita, o svom detinjstvu, o tome kakav mi je bio život u Švajcarskoj, pokušavajući da okrene razgovor na sve ono što bi moglo biti negativno.

Znam ja kako se vode razgovori, ovaj nije kako treba.
Jovana ništa ne pita a za uzvrat on suflira sa strane i dopunjuje izveštaj koji ona uredno zapisuje.
Pola minuta ih gledam a zatim pitam: jel razgovarate sa njim ili samnom?
Gledaju me oboje.
– „Ne želim da pričam dok je Jovan tu.“

Nevoljno izlazi nakon što se pobunio pa ja odbila saradnju.
Ona kao menja priču i pita me šta je moj problem… opet taj MOJ problem. Obajšnjavam joj strpljivo dok ona NE zapisuje.

Govorim joj kroz šta prolazimo Joka i ja i da ne znam šta da radim. Klima glavom puna razumevanja, klima previše automatski i čak se i ne trudi da prikrije svoje zgražavanje nadamnom.

Poziva Jovana unutra. On još sa vrata dopunjuje izjavu kako ja možda imam traume iz detinjstva, kako sam odsutna, kako maltretiram dete, kako mora da sam bila u nekoj sekti, kako sam izgubljena u poslednje vreme…. gledam ih u šoku! Njega kako diktira i nju kako sada opet zapisuje.
Ne razumem kako mi je sutradan taj detalj izvetreo iz mozga i tek sam se kasnije setila.

Nastupa tišina dok doktorka čita zapisano. Gleda me i pita zbog čega provodim 20 sati za kompjuterom… 20 sati? otkud joj takav podatak?

Pitam je da li je uopšte moguće biti za kompjuterom 20 sati makar i jedan dan a da se preživi, jede, tušira, ide u wc, čuva dete, sprema ručak…
Ignoriše moje pitanje. Čeka odgovor.
Kažem joj da za kompjuterom provodim svoje slobodno vreme noću pišući na svom sajtu o zdravoj ishrani i igrajući po neku igricu po nekada. Jeste, igrala sam igrice i volim da igram strategije i igre koje razvijaju kreativnost. Ali neka neko proba da me ubedi da je moguće biti za kompjuterom 20 sati pa da mu slomim nos!
Bože kako me je nerviraio njen stav. Pitala me da li stvarno mislim da sam stručnjak za ishranu ili fantaziram.

Ne, ne, Jovan je sigurno u pravu, on je rekao 20 sati i amin!

Pita me zbog čega igram. Nije me pitala zbog čega sam uopšte za kompjuterom nego zbog čega igram. Kažem joj da je ona psiholog i da sigurno zna da su igre dobre za sve uzraste i da su pogotovo potrebne onima koji su u stresu da bi imali bar malo vremena za opuštanje.

Ona ćuti nekoliko sekundi a onda počinje: „Znate šta, Vi pre svega imate traume zbog odnosa sa majkom i zbog toga ste loša majka. Ona je tukla Vas pa Vi sada tučete i kinjite svoje dete. I šta mi to pričate o igricama? Vi ste jedna nezrela osoba! Kako Vas nije sramota da zapostavljate muža i dete i da igrate igrice?
Niste vi ni za porodicu ni za brak, Vi se iskompleksirani i nezreli!“

KUNEM SE da je svaka reč istinta!
Mislim da sam mogla da dobijem srčani udar!
Nastavila je o tome kako treba da budem zahvalna što me Jovan, tako zrela i odgovorna osoba, trpi i što me je prihvatio i sad se sažalio na mene da me dovede da mi pomognu…

Dalje se ne sećam, dalje i ne želim da se sećam!

Do kuće sam se doteturala jedva nekako.
Ono što ovakav STRUČNJAK može da izgovori je sigurno u duhu Hipokratove zakletve, da se ljudima pomaže… procenite sami.  Najbolje je što ta ista Lelica Kostić ima sistem iza sebe koji je štiti. Ne mogu joj ništa..ona je stručnjak, ja sam ludača kojoj su i njegove batine nagrada i koju treba poniziti što više, jer je tako njegov tata, lekar, kolega, možda i ljubavnik (da se ne izrazim prostije) naručio da spasi ugled svom nezrelom sinčići – debilu.
Epa imam i ja neko pravo, pa tako i ja koristim pravo slobode govora da kažem ljudima da se ne nadaju previše od takvih.

Elem,  Jovan se kod kuće osilio. Ono što tada nisam znala bilo je da je to bio dobar plan da se ja izbacim iz ravnoteže na neko vreme i da mi se otvori karton u Palmotićevoj.

Kad sam rekla da ne želim ponovo da idem kod nje, Jovan se smrkao. Ali je promenio igru i rekao da će samo tražiti uput za neku drugu ustanovu – bilo koju!

Doktorku Kostić posle toga nisam više videla ali mi je u ustima uvek neki gorak ukus kad se setim njenih reči i njenog nadmenog držanja.

3 godine kasnije sam saznala od jedne pacijentkinje da je ova imala još jednu (bar) takvu epizodu kad je nju izgrdila i izvređala što se udala za 6 godina mlađeg čoveka od sebe..odakle joj pravo, nije ona „riba“ kakvu on zaslužuje… da, da sve ta ista doktorka Kostić… da, istim tim rečima…


Author: marouk

Ne bojim se, strah je za one koji nisu kreativni a živim isključivo na svoj način, za svoju decu i svoj mali univerzum... shvatila sam da je moje mesto tamo gde ja rešim: "Nosim svoje zrnce peska sa sobom da mogu na njemu da otvorim šator, prespavam, osetim da sam kod kuće. Veliki je svet, pa neka je, dom je mesto gde bacim moje zrnce." Čitav život živim na pola između dva sveta, dve države, dva grada...naučila sam po nešto o tome.

28 Comments

  1. Pingback: Tweets that mention Ja sam joj, Maki, sve objasnio | Kad tata uguši sva svetla… -- Topsy.com

  2. Tu gospodju Kostic treba na lomacu zajedno sa Jovanom i njegovim roditeljima. Toliko!

  3. Ne može…ona je stručnjak za komunikaciju, za ljudske odnose…ona sme sve!

  4. A jel’? Daj i ja da kupim tu diplomu i dobijem to zvanje pa da malo ja njoj presudim, na moj nacin. Ipak strucnjaci za komunikaciju i za ljudske odnose MOGU SVE.

  5. Ista ta doktorka nema dece. Razišla se od muža upravo tada kad je moju pacijentkinju „lečila“ ili bolje reći savetovala da se razvede i pusti „jadnog“ čoveka da nađe sebi neku mlađu. Ponašala i oblačila se kao šiparica i lečila svoje komplekse na drugima. Lepo je da postoji država koja ovakve stručnjake plaća i veliča.
    Na žalost nikome od njih neće faliti ni dlaka s glave jer su oni „elita“ među srpskim lekarima..zaslužni ljudi…ne znam zaslužni za šta..za uzimanje dece?

  6. Isla si kod nekog drugog psihologa?

  7. ??
    Išli smo posle, išla sam i ja sama…svaki koji je imao veze sa njim bio je dobro obrađen. Ali o tome više kad dođem dotle

  8. `si bas resila ?

  9. O naravno!
    Joka je bar toliko zaslužila

  10. I medju doktorima ima ludaka! Zasigurno!

  11. Ima takvih ‘gospođa’ i među socijalnim radnicama. Jedna takva nas je zakačila kad su se moji razvodili. Posle petominutnog susreta sa mamom i tronedeljnog druženja sa tatom, sastavila je izveštaj koji je prvi put pročitan na sudu (brata i mene nije ni videla). Sadržaj izveštaja bolje da ne kometarišem, jer zaista nema veze sa životom. Sva sreća da je advokat na vreme pripremio mamu da ne daje previše značaja tome, jer cilj takvih ‘stručnjaka’ je da te izbace iz takta i na osnovu toga proglase nepodobnim roditeljem.
    Inače, ova gospođa je već poslednjih 5 godina direktorica gerontološkog centra.

  12. O da, imali smo i mi jednu takvu.. o njoj ću tek da pišem…
    Ova još nije napredovala, ali 3 godine niko da je skine sa slučaja i pored jasnog propusta na samom početku… jadni mi kad nam takvi odlučuju 🙁
    I da, sa detetom nikada nisu popričali

  13. Nije me bilo ovde kod tebe neko vreme, pa pre svega da ti čestitam preseljenje. 🙂 Što se tiče ove „doktorke“ mogu samo da kažem, serem joj se u diplomu i u onog ko joj je dao. E tako.

  14. Hvala Iko 🙂 Lepo nam je ovde
    HAHAHAHAHAH kako ja volim kad ti proradi temperament! 😀
    Pa u to vreme je svako mogao da studira i dođe do diplome posle bezbroj godina i sa prosekom od jedva 7… jbg, bratstvo i jedinstvo…i kreteni na položajima – a uvek od njih zavisi 🙁

  15. blago tebi kad si mogla ostati mirna
    ja bih je zadavila

  16. Pa ja još uvek imam želju da je zadavim, al računam da je bolje da im svima Bog da šta su zaslužili..ni manje ni više. Ona je već udarena u glavu

  17. Imala sam vise prilika da razgovaram sa doticnom gospodjom. Zapravo, bila sam prisiljena da idem na razgovore jer je tadasnji poslodavac otkrio da sam „imala traume iz detinjstva i mladosti“ i zeleo je „da mi pomogne“.
    A sve zato sto nisam mogla da sakrijem tugu jer je decko koga sam volela poginuo. Na razgovorima gospodja je pokusavala da me ubedi kako je taj decko los, neodgovoran i da me nije voleo (inace ne bi poginuo u saobracajnoj nesreci). Osula je drvlje i kamenje po njemu. Ipak, iz ove perspektive vidim sta se nalazi u pozadini svega.
    Gresite, nije ona udarena u glavu, ona dobro zna sta radi. Pokusava da manipulise ljudima, dvolicna je, a usudicu se da kazem i pokvarena.

    • Senka, mnogo mi znači što ovo deliš sa nama!
      Naravno da nije udarena u glavu, veoma je proračunata i igra se tim znanjem kojim se toliko hvali kao stručnjak. Udarena je u smislu da je pokvarena, da svoje znanje ne koristi za lečenje nego za iživljavanje nad ljudima koji su slomljeni i potrebna im je pomoć – to je gore od svega!

      Niko nije loš i neodgovoran zato što je imao saobraćajnu nesreću! Po njoj jedini beg od tebe bilo je samoubistvo-znači sam je izazvao da ne bi morao da te voli???? Gospode Bože! Slušaš je a u tebi sve se brani protiv onoga što ti govori. 🙁 Volela bih da mi neko objasni tu metodu! Joj šta bih još rekla!! bolje da ćutim :((((

  18. Mene je druga doktorka u istoj toj Palmotićevoj ubedila da lažem i da neću da učim, te da sam opsednuta svim i svačim, ne primetivši pritom da sam dve nedelje normalna, a dve kao zver. Izgubila sam pet godina onoga što je moglo da bude sazrevanje i stabilnost, jer je moj PMDD bio prvo „blaga depresija“, onda „pretvaranje“. ‘bem ti Palmotićevu, u stanju su da od zdrave osobe naprave ludaka, a psihopate ne vide.

  19. Sasvim slucajno sam naisla na tvoj blog, i tek sam na pocetku citanja, te ne nisam dovoljno upoznata satvojim problemima ali zelim da ti pruzim podrsku, u borbi za tvoju devojcicu. Zaista ne znam nista o Palmoticevoj ni toj doktorki, ali kao buduci psiholog moram da kazem da je njen postupak i vodjenje slucaja prava bruka za profesiju kojom se bavi, a da ne govorim o steti koju nanosi pre svega devojcici koju okrece protiv majke. Moje pobude za upisaivanje studija bile su da pomazem ljudima kojima je ta pomoc potrebna, i zgrozavam se nad takozvanim stucnjacima koji svoj polozaj i moc zloupotrebljavaju na bilo koji nacin. Zelim ti da istrajes u svojoj borbi i da ne pokleknes nikad.

  20. Hvala Gordana!

    O toj doktorki ćeš verovatno čuti štošta jer u nekom polju su je prozvali stručnjakom.
    Lično mislim da nije emocionalno nije dostigla razvoj ni do stupnja amebe.

    Jednog dana ću otići do nje i sasuti joj sve u lice. Samo da se ne zanosi previše svojim statusom stručnjaka.

    Inače mi je drago kad vidim da neko fakultet upisuje iz ljubavi prema toj nauci i ljudima kojima će pomoći a ne zbog novca.

    Hvala još jednom 🙂

  21. aj onako reda radi, slucajno nabasah na tvoj blog pa da kazem nesto na ovu temu…posto Lelicu znam jako dobro, i privatno, a bio sam i njen pacijent dugo, jos dok je radila u Lazinom dispanzeru na Guberevcu.
    Da se ne upustam u raspravu o njoj…ocena od 1-5, negde 3 recimo. Doduse, ja sam imao kontakta sa njom u ona dobra stara vremena (pre 15ak godine), dok je zena ozbiljno radila, drzala i psihoterapije i sl.
    Ono sto se tebi desilo je ustvari posledica njene „komercijalizacije“:-) Da si imala kintu i otisla na terapiju kod nje privatno, prica bi bila potpuno drugacija, ovako sanse da prodjes kako si prosla su 90%:-)
    Meni, licno nije nesto posebno pomogla, nasao sam mnogo bolju lekarku posle nje, koja je za par meseci resila ovo sto je Lelica godinama „resavala“…tako da znas u cemu je fora. Kad spremis 15-20 evrica koliko sada naplacuju za terapiju, onda se nadaj da ce neko da te slusa…ovako sa knjizicom ces da dobijes to sto si i dobila tamo u Palmoticevoj.
    Inace, Lelica je klasican frojdovski psihoterapeut, a ta metoda je u potpunoj suprotnosti sa time da iznosi zakljucke i to na prvom sastanku…tako da je to samo jos jedan prilog u tome: koliko para – toliko muzike! Da si platila privatno, „dijagnozu“ bi eventualno dobila tek posle par meseci razgovora, a ne tako „s neba pa u rebra“.
    U svakom slucaju zelim ti srecu u daljim kontaktima sa domacim terapeutima!

    • Mogu da se složim sa tobom Aco.
      Ipak, izgleda da je moj bivši muž platio (na ovaj ili onaj način) jer je on dobio muziku za sve pare, a ja dijagnozu pre nego što sam i provirila tamo.

      Lelici svaka čast za „profesionalnost“. Nju je zagubila verovatno tada, pre 15-20 godina. Čula sam od mnogih da je raspoložena da priča samo kada joj se plati. Takođe da probleme rešava godinama, one najjednostavnije.
      Nadajmo se da će neko negde na sudu rešiti ovaj moj problem.

      Hvala na komentaru 🙂

Ostavite odgovor

Required fields are marked *.


Read previous post:
Kad te zatvorim u kuću volećeš samo mene

Onda je Verica prišla i počela da rida i da me moli, da me ljubi po glavi i licu, da...

Close