Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

Žena je ženi vuk – dan borbe protiv nasilja

| 33 Comments

Dan borbe protiv nasilja nad ženama

Znam da će svi pisati o tome kakvo nasilje žene trpe od partnera, bivših partnera i okoline. Mislim da sam već mnogo pisala o tome a materijala ima za još. Zato ću izgovoriti ono što me muči i brine još više… jeste, može više.

Kada se nađe u bezizlaznoj situaciji žena obično poželi utehu. To je nešto prvo što je može bar malo vratiti na mesto, na to neko svoje mesto za koje se kao bori godinama a obično je i ono jadno i nesigurno. Svakog dana, nekada iz sata u sat neko priđe i gurne je. Ne zbog toga što ga nije zaslužila (mada iskreno žene najređe takva mesta same zasluže) nego iz čiste zlobe, da bi je gledali kako pada i ponovo pokušava da ustane, sa kućom na jednom ramenu, decom na drugom a na plećima povrh toga joj obično sedi izabranik sa najdražom mu mamom.

Postoji priča o nekoj ženskoj solidarnosti, ali da se ne lažemo, to uspeva samo kad je neka uhvaćena da se mota oko nečijeg muža, pa onda kao sarađuje da ne bi dobila batine i bila počupana, ili onda kada dve žene nemaju nikakvog dodira ili zajedničkog interesa. Možda je u drugim zemljama drugačije, ali kod nas je ovako, a mi smo svi zaglavljeni tu gde smo.

Pa kako se žena, koju je i samu neko maltretirao pretvori u bezdušno čudovište koje rođenog sina huška na ženu koju bi trebalo da voli i koja je njoj izrodila unučiće?

Da se manemo sad temperamenta i zlobe koju neko nosi u genima, ‘ajde da pričamo načelno. Zbog čega je žena koja ulazi u kuću žrtveno jagnje koje će popiti sve ćuške, izvor čiste krvi kada krvopije ogladne i sve joj se zakače za grkljan dok ne izvuku i poslednju kap života iz nje? Zbog čega se osoba, zdrava, prava, normalna šutira pri svakom susretu dok ne postane krpa kojom samo još mogu da očiste noge?

Otkud taj poriv u ženama da svog sina (koji je trebalo da se razlikuje od svog oca, sećate se) okrenu u mašinu za mlevenje svega ljudskog u drugom ljudskom biću? Šta je ona skrivila? Nekada su svekrve molile sinove da se žene, da bi ih neko odmenio. Ali su i davale do znanja da neće biti slatke svekrve i da će jadnica najverovatnije povratiti majčino mleko služeći ih i sakupljajući svoje slomljene kosti…a o slomljenoj duši da i ne govorimo?

Zašto je „predavanje kutlače“ tolika tema i danas kao i pre 2000 godina? Hoćeš odmenu a nećeš da predaš drugome odgovornost. Hoćeš da sediš kao pacov do svoje 150. godine i naređuješ buzdovanom sa čela stola (pošto si rođenog muža odavno sahranila – a bio je muško, ne kao tvoj sin, slab na žene…taj kad udari.. a ne, sad on više nije udarao, ma bio je divan čovek..valjda si zato povilenila….e da znaš da te nisu tukli dovoljno) i da pljesneš rukom a tvoj sinčić – ljubi ga majka – slomi snaji nos, ne zato što je nešto uradila, nego zato što je to zabavno, zato što si željna krvi.

Mogu im raditi šta požele. One su niko i ništa, one nemaju nikoga i nemaju dušu. Žena se uda i ostavi sve. Pisah već o tome da bi verovatno 90% muškaraca završilo u ludari da moraju da ostave familiju, DRUGARE, a pogotovo „DRUGARICE“, omiljenu birtiju, mamicu, rodno selo i krave u štali pa odu da se udaju negde. Pa onda jednom u 5 godina na slavu kod svojih..al ne duže od pola dana, da mu ne bude mnogo. Pa onda svaki put kad prođu u novoj kući (gde nikako ne pripadaš i nemoj da se PONADAŠ da ćeš ikada pripadati) puknu te po plećima nekom motkom, čisto da ne zaboraviš u čijoj si kući. A ti se jadan mažeš mašću i stavljaš listove kupusa, da prođe otok, da se ne vidi, smeješ se jer će te raspaliti još jednom ako vide da se mrštiš od bola. Da zaplačeš ne smeš…to muškarci ne rade, da ne ispadnu pizde…

Pa te onda jaše ko kad stigne. I fizički a Boga mi i psihički. Ko te j### kad si se natrćio i ostavio im i pozadinuu i dušu. Pa te i siluje kad pokušaš da se odbraniš. A mila mama sve to gleda i diriguje i priča im šta da ti rade. U njenoj si kući, nema bre da pisneš.

Pa onda odeš u klanicu od porodilišta da te porode. Klanica, mala reč. Ako preživite i ti i beba… (o pardon, zaboravih da bi najveći deo muške populacije podlegao bolovima srednjeg intenziteta pri porođaju – al ajde da se pravimo da možeš da izdržiš) dođeš kući. A neko te pljune po sred čela i kaže ti da nisi nikakva majka. Da si krava, a krava kao svaka krava može da se oteli a osećaja za dete nema. Uzmu ti dete. Ti mu dođeš nekakva životinja, torba koja je donela dete na svet (koje daj Bože da nije od švalera – iako iz kuće nisi izašao 2 godine – zagledaju se detetu uši, nos, obrve, ma liči na komšiju..pljunuti!), dobar si dok ga dojiš. Posle se vraćaš na još gore mesto, rastegao si se, popucalo ti sve, ni ne ličiš na muškarca. Dete ti odgaja aždaja koja je dirigovala svakim tvojim svakodnevnim silovanjem jer ti nemaš prava na sopstveno dete, jer si niko i ništa. Jer su te oni spasili da bi bio nešto….

Samo još zamisli da tvoja najdraža najpametnija i najzaslužnija polovina (koja je zaslužna za to što si ti čovek, pala ti sekira u med) ima još i sestru, neudatu, ili babu, strinu, tetku usedelicu, pa ti se još i oni popnu… Ona ti donese svakakve boleštije za koje osudi tebe.

Pomenuh li da je lomljenje kostiju svakodnevno. A lomljenje duše? Verovatno par puta na dan.

I onda ti vaspitaju dete da te mrzi. Da si mu samo izvor novca (ako ga kojim slučajem imaš) ili izvor neuspeha, pošto nemaju koga da okrive, pa te dete od 2.-3. godine već psuje, vređa pred gostima, ako se koji i usudi da svrati, kad poraste još malo šutira te i pljuje… jer si nesposoban, jer nisi osoba…samo krpa…

Mogu ja ovako u nedogled.

„Aaaaa, nikada JA to ne bih dopustio. Ne bi mene tamo neke žene….“ jel tako?

A što onda dopuštaš da to rade tvojoj ženi? Onoj koju si ti izabrao, obećavao kule i gradove, sekao vene za njom ili čak nekome polomio nos. Koju si izveo iz kakve god kuće i doveo u pakao?

Nema argumenata jel da? Pa nema… mama je uvek u pravu.


Author: marouk

Ne bojim se, strah je za one koji nisu kreativni a živim isključivo na svoj način, za svoju decu i svoj mali univerzum... shvatila sam da je moje mesto tamo gde ja rešim: "Nosim svoje zrnce peska sa sobom da mogu na njemu da otvorim šator, prespavam, osetim da sam kod kuće. Veliki je svet, pa neka je, dom je mesto gde bacim moje zrnce." Čitav život živim na pola između dva sveta, dve države, dva grada...naučila sam po nešto o tome.

33 Comments

  1. Pingback: Tweets that mention Žena je ženi vuk – dan borbe protiv nasilja | Kad tata uguši sva svetla -- Topsy.com

  2. Nekako sam osećala da ovde neće biti nikoga pre mene, skrolovala sam i…bih upravu.

    Muškarci su zli iz trivijalnih razloga i sve dobijaju fizičkom silom, sem ako nisu žene zatvorene u muška tela. I obično imaju neki razlog, bio on racionalan ili ne. Žene to rade iz uživanja. Baš pričam sa majkom bivše koleginice i jedne od najboljih drugarica: raditi u čisto ženskoj sredini je pakao. Sve nas je evolucija naučila da se borimo, a malo nas je koje znamo da često nemamo protiv koga i zašto, te da to ne bi trebalo ni da činimo.

    I mamaroši su agresori, jer ih je mama naučila da su najbolji – tipično.

  3. Mislim da je ljudima dosta teških tema. Nisu bitni komentari, bitno je da oni kojima može pomoći to i pročitaju.

    BTW mislim da sam baš bila udata za ženu zatvorenu u muškom telu. Toliko prepredenih igrica jedan muški muškarac ne može da smisli.

    Nikad nisam volela ženske kolektive i žene koje smatram prijateljicama su DEBELO to zaslužile. Ne podnosim spletkarenja a znala sam uvek da najviše žena treba da se pazim. I to se dokazalo kao istinito. Kad ti žena kaže: ne brini… odmah trči i obuci skafander i dobru kacigu.. verovatno će te gurnuti u ambis.
    Žao mi je što karikiram, ali fer žene ili žene sa muškim smislom za pravdu su retkost i njima se iskreno divim.

    To što se bore nije ništa čudno. Do 2. Sv. rata žene su birale za koga će se udati..posle toga je došlo do „nestašice“ muških…zato se svako i svašta trpi. Ranije su bolesti činile svoje, gledalo se da se prenese najbolji genetski materijal. Sada je svašta u opticaju, zato se teško nalazi privržen muškarac, pa kad neka naleti na zaljubljenog ili oženjenog jednotavno MORA da ga otme sebi.
    Isto tako mama, koja nije imala muža uz sebe (obično zato što ga je sama zgazila i napravila od njega njanju) hoće bar da zadrži sina muškarčinu (koji je obično još nesposobniji od tate) i onda nadrlja onaj ko nije njihova krv…

    • Samo da dodam – sjajan komentar. Čitao sam neku analizu srpskog društva od Balkanskih ratova do danas, i dosta toga se poklapa sa tvojim komentarom. Mnogo roditelji u Srbiji greše, na svoju štetu i na štetu svojih potomaka. A to da ja sigurno neću biti takav kad omatorim i moja deca stasaju za brak – nije tačno uopšte, svi postajemo manje više takvi. Jedino rešenje je da mladi par počne život zasebno od oba roditelja, i to što dalje, neka im život bude jedini savetnik, a neka neko predznanje ponesu od kuće. Pa ako su pravi i sposobni – uspeće.

  4. uuuuh, teška tema i niko ne voli o tome pričati…
    jer, b(l)ože moj, svi smo pred okolinom sveci zar ne?
    elem, htedoh reći da je stvar u vaspitanju sećam se očeve rečenice :“sinko pazi kako se ophodiš prema ženama, pazi kuda mašeš svojim rukama jer one u naše ruke gladaju kao u viteške, stoga pokušaj i opravdati taj pogled…“

    • Mudre reči. Žena će pravog muškarca tako i doživeti. A ako u njenim očima padne onda je pao zauvek i ne veruje mu se.

      Mnogo verujem u priče o vitezovima i čini mi se i da poznajem par.

  5. žena je ženi aždaja ne samo vuk
    a ako je muško muško, onda je vitez, samo se takvi rijetko sretnu, nekako su mnogo feminizirani, uglavnom
    naravno čast izuzecima
    imam mušku djecu i ne mislim da ću da budem džora
    ako budem odmah me spalite 🙂

  6. AHAHAHHA ja svima koji me znaju rekla da mož odmah da me upucaju ili odbace na neko pusto ostrvo…samo ako me vide da svojoj deci popujem ili ne daj Bože onima sa kojima budu.

  7. ha, ja sa malim zakasnjenjem… al` bolje no nikad: moram malo da te bocnem… imas i sina i cerku…. videcu kako ces se snaci u ulozi doticne azdaje…. i kako ces se snaci ako nedajboze posumnjas da ti neko dete zlostavlja…. sa razlogom posumnjas ili ne… zbog loseg sopstvenog iskustva si malo karikirala stvari…
    boze zdravlja, praticu sa zadovoljstvom kako se ti snalazis…!
    🙂

    • hahahah ja sam u preventivi sećaš se?

      Planiram da uradim sledeće:
      Kad mi sin/ćerka saopšte da oće brak..vezu, šta već bude u modi na duže staze, lepo ima da sednem sa njima i saopštim budućem/budućoj kao i svojoj deci.
      Deco moja, ako samo posumnjam da jedno drugo ne poštujete, ima da bijem. Ako posumnjam da neko nekog maltretira, i tu ima da bijem. Ako vidim bilo šta što liči na podizanje ruke, ima tu ruku da slomim, ako čujem šikaniranje, lomim zube.
      Ako neko maltretira i zapostavlja unuke (ako dotle preživite) – naravno bijem.
      Za sve drugo je tetka Maja tu, da vam pere pelene (dobro, de, tako se samo kaže), da vam kuva ručkove, da vam čuva decu i da vas podržava ako se volite. Da se skloni kad vas nervira i da ćuti, iako će mi teško padne, nije nemoguće.
      Ljubim vas i aj nek je sa srećom.

      Kakva je to tek karikatura 😀
      Šalim se. Ali otprilike će to da bude to.
      Ako bi došlo do zlostavljanja, onda bih reagovala odmah. Nisam od onih koje savetuju da neko ćuti jer je i sam bio maltretiran. Ma taj što zlostavlja neće da stigne da sačeka policiju nebiven. Ima da ih moli da ga uhapse. Nebitno jel moje dete ili ne.
      Ne planiram da budem bezobrazna niti teška, pa se nadam da će mi biti uzvraćeno. Pre svega se nadam, da će moja deca, koliko ih god bude, pre svega naučiti da procenjuju ljude i ODMAH eliminišu iz svog života one koje prepoznaju kao ne baš čitave. A ne da se uzalud nadaju da će se taj ili ta promeniti.
      Ako ne iskoriste tu prvu liniju odbrane, još uvek mogu da bijem, jel tako? tako je.

      • P.S. računam da bi ovakav moj ispad oterao bar nekoliko njih potencijalno nenormalnih, koji se boje toga da su provaljeni. Najbolji filter je da se na početku glumi ludost, pa posle da se uživa. Nesuglasice postoje, ali stvarno ću se truditi da kasnije budem samo od pomoći – kad traže pomoć.

  8. 😉
    `fatam beleske i drzim te za rec !
    🙂

  9. Hajde da se nadamo da će biti više ili sasvim dovoljno muškaraca, koji će biti vaspitani kao Sanjar. 🙂

  10. Marouk,
    dugo nisam čitao tvoje tekstove, ne zbog nedostatka vremena ili što ne želim, već zato što si preselila svoj blog na lični domen, a to donosi neke efekte, kao da se ne pojavljuješ na Blog of the Day, i što moram uvek nanovo da upisujem svoje podatke u ova polja što je dosadno, pa čovek izgubi volju.
    Problem koji ti imaš je dosta čest u našem okruženju. Bio je mnogo češći ranije, ali ipak i Srbija je deo sveta, koliko – toliko, pa se i ovde polako menja. Ti si evidentno doživela mnogo loših stvari koje možeš da preneseš da druge mlade žene ne prođu kao i ti. Ali ti, po mom mišljenju to ne radiš kako treba i zato imaš kontra efekat. Ako samo prospeš svoju „mržnju“ i „frustraciju“ na blog, to može biti interesantno jedanput ili dvaput, ali kad svaki tvoj tekst odiše istom porukom, tada ljudi prestaju da čitaju ili se pojavljuju komentari „Muškarci su zli iz trivijalnih razloga…“ kao što kaže Iva u svom komentaru. Moj savet je da svoje iskustvo doziraš i u svakom tekstu izneseš malo po malo, kao što je radila Šeherezada u 1001 noći, i na taj način bi imala mnogo veći efekat.
    Ti se ponašaš kao malo dete koje stavi ruku na vrući ringlu, pa kad se opeče, tada je kriv šporet, mama, tata, vrag, Bog… a dete nije htelo da čuje savet da je ringla vrela. Mislim da tebe niko nije prodao toj porodici, niko te nije terao da se udaš, ili te zarobio na silu… udala si se jer si htela normalan život i normalan brak… i znala si verovatno da ideš kod svekrve i kakva je to bila kuća. Tačno je to da se žene sele u muževljevu kuću, ali i to se menja, pa se mnogi muževi „udaju“, a postoje i brakovi gde mladi žive ni kod tašte ni kod svekrve. Nisi bila dovoljno jaka, ili nisi želela da sačuvaš taj brak, nisi se dovoljno borila. Ako je već tako, zaboravi za Boga miloga taj „jebeni“ brak, okreni se budućnosti i pokušaj da ne ponoviš svoje greške. Jer svet ne možeš promeniti, ali sebe možeš.
    Nemoj da misliš da sam ja još samo jedan samoživi muškarac, znaš po mojim tekstovima kakav sam i nisam idealan kao što kaže Sanjar, i ne želim da se prikazujem takvim. Ne voliš kritiku očigledno, jer vidim da su na tvom spisku prijatelja samo oni koji te „razumeju“ i koji te tapšu po ramenu, hraneći se tvojom frustracijom i terajući te da se još više ogoliš i živiš u kučini prošlosti.
    Marouk, objavi ovaj komentar ili ne, nije ni važno, ali znaj da sam ti ja možda veći prijatelj što ti kažem ono što se vidi sa sastrane, i muškarci nisu svi jednaki, ne generalizuj. Činiš samo loše prema drugim mladim devojkama, a ne mislim da si ti loša da bi to namerno radila…
    Uvek sam spreman za razgovor, ali ne i za ubeđivanje i prebacivanje. Zato, želim ti da ostaviš prošlost iza sebe i kreni napred… to ti želim od sveg srca.
    Pozdrav

    • 🙂 zašto ne bih objavila??
      Za taj brak se jesam borila, zato mi je i krivo. Da nisam odavno bih otiša i ne bi ni došlo do ovakvih priča. Opet, muški svet uglavnom volim i ne mislim da su muškarci loši. Družim se skoro isključivo sa muškarcima i mnogo ih bolje razumem nego žene. Izbegavam samo one muške koji u svom telu imaju ženu spletkaroša koja je u stanju da ide sve dalje i dalje dok ne uništi nekoga.

      Ovaj post upravo govori o manipulaciji koju žene sprovode nad muškarcima. Ja nisam htela da manipulišem i prošla sam loše, da jesam, sve bi bilo „u redu“.
      Samo što ja ne priznajem iznuđeno „u redu“ pa sam na kraju digla ruke.

      Kritiku prihvatam, samo ljudi retko znaju sve činjenice i onda moram da objašnjavam šta i kako, pa sam i to ostavila.

      Živim u sadašnjosti i sve mi je teže da pišem i vraćam se na staro. Međutim tek ima dosta toga važnog, vezano za sam sudski postupak. Ovo što je bilo pre toga je samo uvod. Pišem ga po svom doživljaju i to ne doživljaju od tada nego kako sada to vidim, sa distance. Nije poenta da bude blog čitan ili da ne znam šta izazovem. Pokušavam da samo predočim u šta žena može da upadne i koliko da se uplete.

      Moju listu prijatelja slobodno kritikuj. Nisam je promenila odavno i tu se slažem sa tobom. Mnogi me oštro kritikuju što nisam ranije ovo ili ono. I oni su mi prijatelji i to veoma bliski. Nemam šta kome da se pravdam. Jedino objašnjenje dugujem svom detetu, koje je bilo tu i videlo sve. Svi drugi mogu da razumeju ili ne, to ih ne čini manje bliskim prijateljima, samo su drugačije osobe i nikada ne bi upali u takvu situaciju. Ja sam bila tiha pa sada ispaštam zbog toga.

      Taman posla da hoću da zbunjujem mlade žene..iskreno, te koje su zaljubljene ovo neće ni čitati ili će pročitati jednom… međutim ima onih koje se razvode, ili su pred razvodom i koje su svašta pretrpele, one se javljaju i pitaju šta sa ovim ili onim problemom. Drago mi je da njima mogu da pomognem. Drugima pomoć nije ni potrebna, dakle nema razloga da se muče i čitaju ovo.

      Eto, nadam se da me sada bolje razumeš.
      Ovo za blogroll ostaje. Upravo od kada nisam na wordpressu dosadno je da se svaki sekund logujem u admin panel da bih dodala ovaj ili onaj link, pa tako ostade samo pola ljudi na listi 🙂 neće mi valjda zameriti.
      Imam i ja sličan problem..čak i kad se prijavim da primam obaveštenja sa domena nekih postova, ne dobijem ih, pa kad odem, sačeka me milion novih komentara..na žalost za sada nemam rešenje za to.

      Pozdravljam te i divan dan ti želim 🙂

      • Draga Marouk,
        veoma mi je drago da se nisi „naljutila“, jer sam zaista bez zadnje namere napisao taj moj komentar. Još mi je draže što sam se u početku prevario (toliko o muškoj „bezgrešnosti“ 🙂 ), i svrstao te među neke „namćore“. Ali taj prvi utisak je stvorio baš tvoj način pisanja, što nije kritika nego samo konstatacija, da ako želiš, malo koriguješ. Zašto bi korigovala, ako je tvoj blog i pišeš šta želiš. Pa samo iz jednog razloga, a to je da tvoja životna priča lakše nađe put do svakog čitaoca, bilo muškog ili ženskog, da ga natera da se zamisli, a da ne oseća krivicu što je muško ili žensko. Delove tvoje priče svako od nas svakodnevno doživljava, veruj mi, samo 99% nema „muda“ da to prizna, a u tvojim pričama oni polaku uviđaju da nisu jedini. Zato te neizmerno podržavam i rado čitam, jer skot je skot i treba javno to reći, bilo muško bilo žensko.
        I naravno da ne znam sve detalje tvoje životne priče, znam samo deo onoga što si napisala, jer nisam sve ni pročitao, i stičem utisak, možda i pogrešan, ali generalno kažem, ne samo tebi naravno već i onima koji ovo čitaju – pustite prošlost, okrenite se budućnosti. Nažalost cela Srbija radije gleda u Kosovsku bitku nego u svoju budućnost. 😕
        A prijatelja zaista ima mnogo, ali „nesta vina – nesta priče, nesta zlata – nesta prijatelja“, nema prijatelja za ceo život, pa to često nije ni bračni drug, jedino je to majka a ponekad i otac. 🙂
        Pozdrav i tebi i lep vikend uz pravljenje Sneška Belića i sankanje, da se malo podmladimo 🙂

        • Ih, naljutila. 🙂 Epa umem ja da izgledam namćorasto pogotovo kad mi se ne sviđa nečiji ton i generalno ne volim nezgodne situacije pa onda instinktivno stajem na stranu onoga za koga imam utisak da je u pravu. Kao što reče, niko nije bezgrešan.
          Ja postadoh brza u poslednje vreme. Verujem da ću, kad sve ovo prođe, da odbacim i to i budem ono što jesam.
          Do tada, mora me trpite (moram i ja sama) ..ili ne mora, kako već ko voli.

          😀
          ijao što će ovaj vikend da bude sjajan. Nabavih postavljene vunene džempere za sve. Biće cela snežna družina u dvorištu, sa sve irvasima!

  11. Slucajno sam, guglajuci, pronasao ovu web stranicu i, kao i obicno, zadrzao se na tekstu ciji mi se naslov ucinio zanimljivim. Iz postovanja prema autoru, svaki tekst koji sam ikada poceo da citam, zavrsio sam. To se desilo i sa ovim stivom koje me je, nazalost, veoma razocaralo.

    Svaki covek ima svoje zelje i talente. Ako ga stremljenje ka tim zeljama usrecuje vise no razvijanje talenata, u redu. Covek mora biti srecan. Ako tebe usrecuje da pises, pisi. Samo pre nego sto sednes za sto zamisli da si ti lekar a da su tvoji citaoci pacijenti. Kroz svoju muku i znoj moras da se potrudis da ih popravis i da ih dusevno ozdravis. Nikako drugacije. Reci su moc.

    Citaj ruske klasike cisto da bi ti stil pisanja bio bolji.

    Srecno

    p.s Virdzinija Vulf je umrla od tuge.

  12. Imam sina. Kada se oženi samo gosti jedni drugima možemo biti.

  13. Hajde, piši nešto novo. 🙁

  14. Citam ovaj tvoj post ric po ric i razmisljam kako si prokleto u pravu, kako si svaku ric pogodila.Imam sad malog sina, i iskreno se nadam da se necu nikad u horor svekrvu pretvoriti. Bas kako je rekla @electrasdreams- samo gosti da budemo jedni drugima……

    • Tereza, nadam se da sa godinama nećemo poblesaviti.
      Deca će nam nedostajati verovatno sve više što smo mi starije, ali to moramo same sa sobom da rešimo.

      Kad napunim 40 staviću pored svog kreveta natpis: NE GNJAVI DECU!
      za svaki slučaj, da mi se ne omakne XD

  15. Mama je uvjek u pravu i .!

  16. Naravno da je mama uvjek u pravu…..početak odgoja !

  17. Znam jednu osobu koja je uspjela pobjeci od takve situacije i svaka joj cast…

  18. Gledas filmove s takvim situacijama i mislis: ma nije moguce.. i onda, bam!

  19. A nije vuk…al je neka životinja!

Ostavite odgovor

Required fields are marked *.


Read previous post:
Ja sam joj, Maki, sve objasnio

Ona ćuti nekoliko sekundi a onda počinje: "Znate šta, Vi pre svega imate traume zbog odnosa sa majkom i zbog...

Close