Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

utorak, 13/jul/2010
by marouk
19 Comments

I kroz pakao se mora pešaka

Bilo je nečega u tome da se razumete sa ljudima za koje ne znate ni kako izgledaju i u zajedničkom ubijanju skakutavih pečuraka, svinja sa crvenim mašnicama i kako je vreme odmicalo nekih bakarnih i plavih aždaja. Sve sam se nadala da ću jedan takav pokret upotrebiti da odstranim po koju aždaju iz svog života.
A to je Jovana činilo užasno ljubomornim. Želeo je da kontroliše i moje razgovore za vreme igranja. Instalirao je trial verziju nekog keyloggera. Našla sam je… pravilo: na mom kompu od mene niko ništa ne može sakriti. Pogotovo ne kad mi iskoči podsetnik da bi bilo dobro da kupim program. Continue reading

pk2

četvrtak, 03/jun/2010
by marouk
24 Comments

Saut de chat preko prošlosti

Shvatila sam da parkour nije samo tehnika za prelaženje prepreka na putu, on će meni pomoći da preskočim one u svom životu! „Ne postoje granice, samo prepreke.“ A prepreke se mogu preskočiti, možemo se na njih popeti, možemo ih preleteti..još uvek sam preteška, ali rešila sam da ću samo zbog toga da se vratim na ono što sam bila sa 20 godina! Continue reading

subota, 22/maj/2010
by marouk
19 Comments

Hoću da pišem o lepim stvarima

I naš prvi zagrljaj je bio takav. On je mirisao na sveže novembarsko jutro i mraz a ja na naftalin (i dan danas mi to nabija na nos jer ne može da se seti toga bez češkanja nosa). Pa ko ga je terao da me čeka da dođem iz Niša u jakni sveže umirisanoj glupim otrovom – al bilo je hladno, morala je da bude ta jakna da se ne smrznem i morao je on da me čeka..isto da se ne smrznem.
A mislim da mi od tog dana više i nije bilo hladno 🙂 Continue reading

nedelja, 25/apr/2010
by marouk
22 Comments

O daj okreeeni…

Danas mi zvuči radosno, smeje se dok priča – naučila sam da osluškujem njene izraze lica dok slušam šta mi govori. Danas je smela da mi kaže i da me voli – u stvari „i ja tebe“…i to nekoliko puta. Obično ne sme to da mi kaže. Tada obično osećam pritisak u njenom glasu… ne smem da je pitam šta joj je.. i kad je pitam znam da ne sme da mi odgovori: „ma ništa mama..recicu ti u sredu“. Continue reading