Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

četvrtak, 20/maj/2010
by marouk
22 Comments

Da kažem i ja koju o seksu

Seks? Seks se pretvara u vođenje ljubavi kad ste sa pravom osobom. To je kad možeš da uzmeš sve što ti partner u tom trenutku pruža a ti ipak daješ, daješ sve. To je zagrljaj u zoru koji između dvoje istisne i poslednji atom vazduha, to je kad ti šapuće na usne ne govoreći ni reč, to je kad senke na zidu ne dozvoljavaju da vidiš gde jedno telo prestaje a drugo počinje…to je ono o čemu bih samo mogla da sanjam da se nisam usudila da to potražim i nađem… Continue reading

nedelja, 25/apr/2010
by marouk
22 Comments

O daj okreeeni…

Danas mi zvuči radosno, smeje se dok priča – naučila sam da osluškujem njene izraze lica dok slušam šta mi govori. Danas je smela da mi kaže i da me voli – u stvari „i ja tebe“…i to nekoliko puta. Obično ne sme to da mi kaže. Tada obično osećam pritisak u njenom glasu… ne smem da je pitam šta joj je.. i kad je pitam znam da ne sme da mi odgovori: „ma ništa mama..recicu ti u sredu“. Continue reading

ponedeljak, 19/apr/2010
by marouk
23 Comments

Uprljana

Nastavljaju: mora da sam ja tako iskusna i pokvarena prevarila i NEČIM UCENILA njihovog sina, tako dobrog i lakovernog koji je eto rešio da me zaštiti zbog neizmerne ljubavi koju oseća prema meni… a ja, ko zna šta sam ja radila po Švajcarskoj i sa kim sam tamo bila a možda sam i dete rodila pa sam zato došla u Srbiju da se udam.
Gledam ih onako i čekam da neko počne da se smeje – ali ne, svi su mrtvi ozbiljni. Continue reading

nedelja, 11/apr/2010
by marouk
22 Comments

Mej mama! MEJ!

Sećam se kako sam uzela da spremam ručak. Ulazi Verica u kuhinju (kroz nju inače samo prolazi pošto kuva Zoran, a ona je dama, jer se kao takva rodila) i gleda me kako mutim jaje i kaže mi mrtva ozbiljna: „Svašta! Ne muti se tako jaje za kajganu!“ Pitam je da li treba da ga izmućkam pre nego razbijem ljusku??? Continue reading

petak, 09/apr/2010
by marouk
16 Comments

Neću kući

Morala sam da gledam njihova prenemaganja, histerisanja, kako uništavam dete, ne dam mu lažu, treba me prijaviti policiji, treba mi uzeti dete, to je njihovo dete, ja ne umem ni da je smirim, da nije njih nikada se ne bih usrećila i videla šta je prava porodica, treba da sam im zahvalna, plaču, ridaju, čupaju kose jer dete plače, Verica histeriše a Zoran je gura na terasu dok ona urla otuda: sine, sine, sokole bakin, došla bi baka da te smiri ali ne da mi ta tvoja majka, i ona je neka majka, dete joj plače u rukama. To se inače dešavalo i kad se malo zaplače…Joki je bilo zabranjeno da plače da se ne bi uznemiravali ukućani i nekog ne bi strefio srčani udar „jer su oni svi tako animozni i ne mogu da gledaju kako im dete plače“. Continue reading

utorak, 06/apr/2010
by marouk
5 Comments

Srela sam anđela

Eto je tu pored mene. Gleda me onim svojim okicama boje kupine i mljacka. Stavljaju je na grudi za prvi podoj. Ona me i dalje gleda, uvija se uz mene kao mače. Babica i doktorka čestitaju, ne čujem ih, čujem krike iz drugih kabina i pitam se šta te žene sanjaju kad prođe napon.
Odnose mi dete, mora da se okupa, ona me gleda dok ide niz hodnik, fiksirala je moje oči i to mi mami suze.
Zna ona već sve. Continue reading

četvrtak, 01/apr/2010
by marouk
20 Comments

A gde si ti pošla seljančuro?

Ta igra torture im se vremenom toliko usladila da su svađe postale svakodnevne a ja se svaki put ponovo pitala da li je moguće da čujem to što čujem.
Tada je pao i sledeći „samo šamar“ i to zbog toga što sam se pobunila kad je Jovan ponovo počeo da priča kako je on mene izvukao iz neke sekte i kako je on odličan hrišćanin. Nisam imala pravo da se bunim, on i njegove bajke bili su jedina istina! A posle tog „samo šamara“ usledilo je još njih. Continue reading