Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

četvrtak, 25/nov/2010
by marouk
33 Comments

Žena je ženi vuk – dan borbe protiv nasilja

Pisah već o tome da bi verovatno 90% muškaraca završilo u ludari da moraju da ostave familiju, DRUGARE, a pogotovo „DRUGARICE“, omiljenu birtiju, mamicu, rodno selo i krave u štali pa odu da se udaju negde. Pa onda jednom u 5 godina na slavu kod svojih..al ne duže od pola dana, da mu ne bude mnogo. Pa onda svaki put kad prođu u novoj kući (gde nikako ne pripadaš i nemoj da se PONADAŠ da ćeš ikada pripadati) puknu te po plećima nekom motkom, čisto da ne zaboraviš u čijoj si kući. A ti se jadan mažeš mašću i stavljaš listove kupusa, da prođe otok, da se ne vidi, smeješ se jer će te raspaliti još jednom ako vide da se mrštiš od bola. Da zaplačeš ne smeš…to muškarci ne rade, da ne ispadnu pizde… Continue reading

ponedeljak, 16/avg/2010
by marouk
28 Comments

Ja sam joj, Maki, sve objasnio

Ona ćuti nekoliko sekundi a onda počinje: „Znate šta, Vi pre svega imate traume zbog odnosa sa majkom i zbog toga ste loša majka. Ona je tukla Vas pa Vi sada tučete i kinjite svoje dete. I šta mi to pričate o igricama? Vi ste jedna nezrela osoba! Kako Vas nije sramota da zapostavljate muža i dete i da igrate igrice?
Niste vi ni za porodicu ni za brak, Vi se iskompleksirani i nezreli!“

KUNEM SE da je svaka reč istinta! Continue reading

subota, 14/avg/2010
by marouk
25 Comments

Kad te zatvorim u kuću volećeš samo mene

Onda je Verica prišla i počela da rida i da me moli, da me ljubi po glavi i licu, da ne idem, da me voli ona, da me mnogo voli, da sam ja njihovo zlato, da moram da ostanem sa Jovanom.
Pomoćiće nam, odvešće me kod oca Avakuma u Slance da popriča samnom i da mi istera demone koji su me napali pa hoću da se razvedem. Sigurno su to nešto moji napravili. Mađije neke, mora biti. Continue reading

utorak, 13/jul/2010
by marouk
19 Comments

I kroz pakao se mora pešaka

Bilo je nečega u tome da se razumete sa ljudima za koje ne znate ni kako izgledaju i u zajedničkom ubijanju skakutavih pečuraka, svinja sa crvenim mašnicama i kako je vreme odmicalo nekih bakarnih i plavih aždaja. Sve sam se nadala da ću jedan takav pokret upotrebiti da odstranim po koju aždaju iz svog života.
A to je Jovana činilo užasno ljubomornim. Želeo je da kontroliše i moje razgovore za vreme igranja. Instalirao je trial verziju nekog keyloggera. Našla sam je… pravilo: na mom kompu od mene niko ništa ne može sakriti. Pogotovo ne kad mi iskoči podsetnik da bi bilo dobro da kupim program. Continue reading

pk2

četvrtak, 03/jun/2010
by marouk
24 Comments

Saut de chat preko prošlosti

Shvatila sam da parkour nije samo tehnika za prelaženje prepreka na putu, on će meni pomoći da preskočim one u svom životu! „Ne postoje granice, samo prepreke.“ A prepreke se mogu preskočiti, možemo se na njih popeti, možemo ih preleteti..još uvek sam preteška, ali rešila sam da ću samo zbog toga da se vratim na ono što sam bila sa 20 godina! Continue reading

ponedeljak, 19/apr/2010
by marouk
23 Comments

Uprljana

Nastavljaju: mora da sam ja tako iskusna i pokvarena prevarila i NEČIM UCENILA njihovog sina, tako dobrog i lakovernog koji je eto rešio da me zaštiti zbog neizmerne ljubavi koju oseća prema meni… a ja, ko zna šta sam ja radila po Švajcarskoj i sa kim sam tamo bila a možda sam i dete rodila pa sam zato došla u Srbiju da se udam.
Gledam ih onako i čekam da neko počne da se smeje – ali ne, svi su mrtvi ozbiljni. Continue reading

nedelja, 11/apr/2010
by marouk
22 Comments

Mej mama! MEJ!

Sećam se kako sam uzela da spremam ručak. Ulazi Verica u kuhinju (kroz nju inače samo prolazi pošto kuva Zoran, a ona je dama, jer se kao takva rodila) i gleda me kako mutim jaje i kaže mi mrtva ozbiljna: „Svašta! Ne muti se tako jaje za kajganu!“ Pitam je da li treba da ga izmućkam pre nego razbijem ljusku??? Continue reading

petak, 09/apr/2010
by marouk
16 Comments

Neću kući

Morala sam da gledam njihova prenemaganja, histerisanja, kako uništavam dete, ne dam mu lažu, treba me prijaviti policiji, treba mi uzeti dete, to je njihovo dete, ja ne umem ni da je smirim, da nije njih nikada se ne bih usrećila i videla šta je prava porodica, treba da sam im zahvalna, plaču, ridaju, čupaju kose jer dete plače, Verica histeriše a Zoran je gura na terasu dok ona urla otuda: sine, sine, sokole bakin, došla bi baka da te smiri ali ne da mi ta tvoja majka, i ona je neka majka, dete joj plače u rukama. To se inače dešavalo i kad se malo zaplače…Joki je bilo zabranjeno da plače da se ne bi uznemiravali ukućani i nekog ne bi strefio srčani udar „jer su oni svi tako animozni i ne mogu da gledaju kako im dete plače“. Continue reading

utorak, 06/apr/2010
by marouk
5 Comments

Srela sam anđela

Eto je tu pored mene. Gleda me onim svojim okicama boje kupine i mljacka. Stavljaju je na grudi za prvi podoj. Ona me i dalje gleda, uvija se uz mene kao mače. Babica i doktorka čestitaju, ne čujem ih, čujem krike iz drugih kabina i pitam se šta te žene sanjaju kad prođe napon.
Odnose mi dete, mora da se okupa, ona me gleda dok ide niz hodnik, fiksirala je moje oči i to mi mami suze.
Zna ona već sve. Continue reading