Kad tata uguši sva svetla

u tamnom mraku ostanu dve sijalice, to moje oči još se sjaje…

utorak, 13/jul/2010
by marouk
19 Comments

I kroz pakao se mora pešaka

Bilo je nečega u tome da se razumete sa ljudima za koje ne znate ni kako izgledaju i u zajedničkom ubijanju skakutavih pečuraka, svinja sa crvenim mašnicama i kako je vreme odmicalo nekih bakarnih i plavih aždaja. Sve sam se nadala da ću jedan takav pokret upotrebiti da odstranim po koju aždaju iz svog života.
A to je Jovana činilo užasno ljubomornim. Želeo je da kontroliše i moje razgovore za vreme igranja. Instalirao je trial verziju nekog keyloggera. Našla sam je… pravilo: na mom kompu od mene niko ništa ne može sakriti. Pogotovo ne kad mi iskoči podsetnik da bi bilo dobro da kupim program. Continue reading

subota, 22/maj/2010
by marouk
19 Comments

Hoću da pišem o lepim stvarima

I naš prvi zagrljaj je bio takav. On je mirisao na sveže novembarsko jutro i mraz a ja na naftalin (i dan danas mi to nabija na nos jer ne može da se seti toga bez češkanja nosa). Pa ko ga je terao da me čeka da dođem iz Niša u jakni sveže umirisanoj glupim otrovom – al bilo je hladno, morala je da bude ta jakna da se ne smrznem i morao je on da me čeka..isto da se ne smrznem.
A mislim da mi od tog dana više i nije bilo hladno 🙂 Continue reading